Покрет хришћанских демократа Србије се у својим идеолошким постулатима ослања на социјалне идеје хришћанских философа Владимира Соловјова (идеја хришћанске политике), Сергеја Булгакова (идеја хришћанског социјализма), Николаја Берђајева (персонализам) и Георгија Федотова (идеја хришћанске демократије).
Идеје представника руске религијске философије могу имати велики значај јер представљају важну теоријску основу за развој аутентичне верзије хришћанско-демократске политике. Таква политика може да на специфичан начин допринесе развоју политичких слобода, демократије и људских права у православним земљама и спречи јачање државног апсолутизма и сличних ауторитарних и антидемократских тенденција. Удружење грађана „Покрет хришћанских демократа Србије“
0 Comments
· Заштита достојанства човекове личности у свим фазама живота. · Афирмација брака, породице и традиционалних породичних вредности. · Стварање ефикасног и социјално одговорног концепта социјалнo - тржишне привреде. · Вредновање рада и поштовање достојанства радника. · Борбa за права особа са инвалититетом. · Друштвена брига за стара и болесна лица. · Промовисање слободе предузетништва и приватне иницијативе. · Обнова српског села и развој пољопривреде. · Снажење цивилног сектора. · Међуетничко и међуверско помирење. · Промишљена и мирољубива спољна политика заснована на српској дипломатској традицији. · Укључивање хришћанских вредности у Устав државе Србије. Удружење грађана „Покрет хришћанских демократа Србије“ Током 2010. године у организацији Фондације Конрад Аденауер, Хришћанског културног центра и Центра за европске студије из Брисела спроведено је истраживање „Религиозност у Србији и процес европских интеграција“ на репрезентативном узорку од 1.504 грађана. У самом упитнику између осталих питања која су се тицала религиозности постављено је и питање следећег садржаја: „Да ли бисте подржали покрет или организацију која би се залагала за остваривање хришћанских вредности у друштву и политици уједињене Европе?“ Одговор је био следећи: 48 % испитаника је одговорило „да“, 20% је одговорило „не“, док је са „не знам“ одговoрило 31%.
Дакле, број оних који би подржали хришћански политички или друштвени покрет већи je од оних који су против. Одговори који су били најчешћи, а који могу бити додатно објашњење за разлоге овако високе подршке концепту оваквих организација су били ти да је „Европа хришћанска“, да би такав покрет дао „допринос бољем међуверском и међунационалном разумевању“ и „ради ширења хришћанских вредности“. Најчешћи негативни одговори укључивали су констатације да „то доводи до инструментализације вере у политичке сврхе“ и слично. Резултати указују на две основне ствари. Прва је да одговори указују на потребу за постојањем хришћанске политичке снаге и још шире потребу за широком друштвеном мрежом која би афирмисала вредности хришћанства. Друго, проценат грађана који је одговорио са „не знам“ може нам рећи да велики број људи и нема основне информације о овој теми. Противници оваквих покрета и организација углавном су из секуларистичких разлога, или разлога припадности другој религији, били против. Подаци добијени у овом упитнику свакако су охрабрујући и отварају могућност за постојање хришћанске демократије у Србији. У својим идеолошким постулатима српске хришћанске демократе могу да се ослоне на домаћу политичку традицију умереног конзервативизма, хришћанске социјалне идеје представника руске религијске философије, и европску хришћанску демократију. Изградња хришћанско-демократског покрета у Србији захтева период дугог и преданог рада. Није довољно ни добро само регистровати политичку партију и дати јој хришћанско-демократски назив, а без икакве артикулације тих идеја и вредности у друштвеном и политичком ангажману. Потребна је читава социјална мрежа. То подразумева постојање већег броја различитих удружења грађана, невладиних организација, центара за истраживање, хришћанских радничких синдиката, асоцијација пословних људи и добротворних установa. Развој хришћанске демократије у Србији не зависи само од политичких партија, већ и од снажног цивилног сектора. Удружење грађана „Покрет хришћанских демократа Србије“ Основу одговорне националне политике треба да подразумева очување националног идентитета као и јачање духовног, културног, националног и економског јединства српског народа ма где се он налазио. Потребно је прекинути са политиком пораза и окренути се дугорочној, рационалној, разумној спољној политици, заснованој на мирољубивости и дипломатској активности, а са циљем стварања најбољих услова за демографску, духовну и економску обнову наше земље. Србија треба избегава сукобе и клони се ратова са великим силама уколико жели да сачува своје становништво. Србија ће бити онолико велика, колико су и њени људи.
Удружење грађана „Покрет хришћанских демократа Србије“ Удружење „Покрет хришћанских демократа Србије“ у потпуности подржава одлуку директора Културног центра Новог Сада г. Андреја Фајгеља, да не дозволи излагање слике којом се очигледно вређају верска осећања и убеђења грађана. Хришћански верници (православни, римокатолици и протестанти) као и сви други грађани Републике Србије имају право на заштиту од дискриминације и вређања.
Удружење грађана „Покрет хришћанских демократа Србије“ Човек не може да опстане ван заједнице. У заједници са другим људима свако од нас ствара свој животни простор и решава своје проблеме.
Државу треба организовати тако да омогућава да људи решавају проблеме сами, приватном иницијативом или путем тржишних механизама. Када то није могуће, проблеме би требало решавати на нивоу који је заинтересованим грађанима најближи. Држава би требало да буде ту да „помогне људима да сами себи помогну“. Управа која је тако организована да се проблеми решавају у најнижој, најмањој или најмање централизованој јединици која је способна да се са њима носи почива на принципу супсидијарности. Термин „супсидијарност“ води порекло до латинске речи subsidium којом се означава помоћ, подршка. Централна власт би требало да има „супсидијарну функцију“, односно да преузима само оне обавезе и задатке које не могу ефикасно да реше нижи нивои власти. Таква власт је обично ефикаснија, јер се већина одлука доноси брже, средства боље планирају, а само најсложенији задаци и координација остављају централном нивоу власти. На другој страни, личној и групној иницијативи остављено је више простора за решавање проблема. Јача се одговорност локалних лидера и увећава друштвени капитал, јер су они после локалних боље припремљени за функције на националном нивоу. Оставља се више простора за размену идеја између сличних нивоа власти, чиме се унапређује њихов рад. Осим тога, јаке локалне власти ограничавају самовољу централног нивоа власти, чиме се ограничава простор за злоупотребе. Принцип супсидијарности видимо и на начину на који је уређена Европска Унија, која реагује у случајевима у којима активности држава-чланица нису довољне да се проблем реши. У нашој традицији често су навођени примери кнежинске самоуправе и високог нивоа самосталности народа у односу на власт. Јака тежња за самоуправом дуго је била карактеристика наше политичке културе. Србија је превише централизована држава и због тога неефикасна. Децентрализација није спроведена на начин који би омогућио да се успостави систем који заиста функционише на принципу супсидијарности. Због тога се залажемо за јаку локалну самоуправу, јаке месне заједнице и ширење простора за приватну иницијативу у решавању проблема кроз јачање цивилног друштва. Само држава која функционише на принципу супсидијарности може на прави начин да створи простор за испољавање креативности својих грађана. Удружење грађана „Покрет хришћанских демократа Србије“ Породица је место где човек израста у личност у заједници са другима и где преузима одговорност за друге. У њој се човек учи слободи, одговорности, стицању солидарности човека према човеку и осећаја за другог. Она није само породица са малом децом, већ обухвата све генерације које у њој бораве. За хришћанске демократе брак представља заједницу између мушкарца и жене. Било да је брак са децом или без деце, у њему долази до изражаја одговорност коју супружници преузимају једно за друго или за своју децу.
Да је породица темељ нашег друштва, то се може чути и прочитати врло често али смо данас суочени са тим да је она у Србији веома угрожена на различитим пољима и у различитим видовима. Један од основних проблема са којим се суочавају наше породице, као и људи који желе да остваре своју потребу за децом, јесте усклађивање посла и породице. У сфери рада данас се чине велике неправде према онима који желе себе да остваре као очеви и као мајке. Данас се у Србији, врло често говори о белој куги, нестанку српског народа, о подизању наталитета као примарном задатку, али се врло мало чини да се нешто на том пољу и промени. И заиста потребне су деценије рада у области породичне политике које ће дати жељене резулатате. Само се мора јасно знати циљ. Потребно нам је друштво наклоњено породици и породичним вредностима, потребно је да радна места буду прилагођена породици, а не да породица буде прилагођена радном месту. Стварање услова за комплеметарност породице и посла, суштински су циљеви. Прилагодити радно време у привреди, у предузећима, врло је важно, а то се данас у Србији све више запоставља. Предузећа и фирме, као и њихови власници потребно је да покажу више обзира према деци и породици, јер од тога свака страна може имати дугорочну корист. Окружење које води рачуна о интересима породице привлачиће најуспешније чинећи их још оданијим одређеном рандом месту. Суштину хришћанско-демократске политике управо чини правда за све породице, што претпоставља олакшање живота с децом као и материјалне могућности да се оствари жеља за браком и децом. Брига о породицама, као и њихова нега и заштита на друштвеној равни јесу у жижи интересовања хришћанских демократа. Наравно, то никако не значи да хришћанске демократе желе контролисати породице јер је одлука о стварању брака, деце и породице првенствено лична ствар сваког појединца, а коју хришћанске демократе само желе подржати и помоћи. Породицама је веома битна финансијска потпора, коју не треба схватати као неку врсту милосрђа. Реч је о компензацији за велики труд који људи обављају, инвестирајући у будућност друштва. Породичне накнаде и плате би морале бити ефикасне, а њихова структура јасна. Циљ хришћанско демократске политике је и тај да се што више људи у Србији одлучи да има децу, а један од предуслова за то јесу и посебне погодности за родитеље који се одлуче за више деце. Подршку хришћанских демократа нарочито заслужују они родитељи који се одлучују за овај пут, а који захтева одрицање. Србија на путу интеграција у Европску унију треба да води рачуна о заштити и очувању сопствених традиционалних вредности. Реалност јесте таква да се заоставштина реал социјализма спојена са секуларним неолиберализмом негативно одразила на породичне вредности. Стопа развода се повећала, број бракова се снизио, а наталитет погоршао. Са таквом реалношћу Србија се сусреће са интеграцијама у Европску унију, у којој су многе хришћанске и породичне вредности скрајнуте, запостављене или исмејане. Економски интерес на првом месту, голи индивидуализам и секуларност су вредности које према многима треба да замене (или су већ замениле) хришћански морал и традиционалне вредности. Ми смо свесни да није могуће обновити патријархално време, велику породичну задругу каква је постојала у прошлим временима, већ само желимо да сачувамо традиционални брак и породицу, као и суштинску вредност сваког људског живота. Желимо да се Србија у процесу европских интеграција не поистовети са свим оним што култура смрти доноси и институционализованим егоизмом које води опадању становништва, већ са очувањем верских, етичких , породичних и културних вредности. Удружење грађана „Покрет хришћанских демократа Србије“ Рат на просторима бивше Југославије током деведесетих година однео је хиљаде људских живота. Велики број људи је насилним путем расељен, многи градови и села су спаљени и уништени. После крвавог сукоба веома је тешко говорити о истинском и правом помирењу. Ипак, помирење је једина алтернатива мржњи и ратовима, а мир један од најважнијих националних интереса свих народа на Балкaну.
Француско-немачки односи после Другог светског рата могу представљати добар пример међусобног помирења. Управо је ово помирење представљало основу за уједињење Европе и излазак из периода непријатељства, мржње и рата. Значајну улогу у овом процесу имали су и хришћанско-демократски политичари Роберт Шуман и Конрад Аденауер. Партије и организације хришћанско-демократског опредељења морају активно учествовати у процесу помирења, без обзира на све потешкоће. Удружење грађана „Покрет хришћанских демократа Србије“ Драги пријатељи, поштоваоци живота,
Запис у селу Савинац, крај Такова, општина Горњи Милановац у Србији, на храсту старом око 800 година, нашао се насред трасе аутопута у изградњи, на релацији Београд - Прељина коридора 11. Храст је обима 7,5 метара, са крошњом од 40 метара и заузима површину од 4 ара, и спада међу највећа и најстарија стабла у Србији. Молимо Вас да потпишете петицију како бисмо вашом хуманошћу омогућили храсту да живи! Будимо племенити пред налетима дневно-политичких догађања и сачувајмо вишевековне природне вредности. Сачувајмо благо природе а то можемо само заједно! Не допустите убиство храста, помозите да му допустимо да настави да живи! Андреј Кункин Извор: http://www.peticije24.com/spasimo_vievekovni_hrast Позиција коју хришћанска демократија заузима у политичком спектру јесте позиција центра. Велике европске хришћанско-демократске партије које су имале и имају одлучујућу политичку улогу у својим земљама дефинишу своју политичку позицију као центристичку.
Хришћанско-демократска интернационала од 1999. године назив Центристичка демократска интернационала. Хришћанско-демократска унија Немачке у свом програму себе дефинише као „народну странку центра“. Хришћанско-демократски апел из Холандије на конгресу 2012 године прихватила је позицију радикалног центра. Италијанска партија Хришћанска демократија за време Алсида де Гасперија профилисалa је своју политику кao центризам. Центристичка политика у Европи најчешће подразумева правну државу, плуралистичку демократију, социјално - тржишну привреду и опредељење за европске интеграције. Таква политика је најбоља брана екстремистичким позицијама и левице и деснице. Без снажне народне странке центра у Србији неће бити могућа политичка стабилност и консолидована демократија. Удружење грађана „Покрет хришћанских демократа Србије“ |
Details
AuthorWrite something about yourself. No need to be fancy, just an overview. Archives
January 2023
Categories |