Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији одржан је од 1. до 15. октобра. Према коначним резултатима, које је објавио Републички завод за статистику у публикацији Старост и пол, у Србији има 7.186.862 становника. Број становника се значајно смањио (за 4,15%) у односу на 2002. годину, када је био 7.499.001 становник. Осим тога, повећала се и просечна старост (која износи 42,2 године) за 2%. Просечна старост мушкараца 2011. године износи 40,9 година, а 43,5 године када је реч о женама.[1]
У саопштењу Републичког завода за статистику стоји: „Удео лица старих 65 и више година у укупном становништву Републике Србије износи 17,4%, а удео млађих од 15 година је 14,3%, што указује на то да се налазимо у поодмаклој фази демографског старења. Најнеповољнија ситуација је у Региону Јужне и Источне Србије, где је скоро свако пето лице старије од 64 године.“ [2] Србија је суочена са очигледном демографском ерозијом, а њено становништво је све старије и тихо нестаје. Многобројни су узроци пада броја становника: висок број насилних прекида трудноће, емиграција и одлазак у иностранство, економска и политичка нестабилност и учесталост ратних сукоба. ВИСОКА СТОПА АБОРТУСА Према неким проценама, број насилних прекида трудноће износи преко 150.000 у току једне године. Прилично либералан закон о прекиду трудноће, који је абортус учинио веома доступним, у великој мери доприноси оваквој ситуацији. У нашој земљи се много и често говори о борби против беле куге, али се на плану заштите права нерођеног детета не чини готово ништа. У многим европским земљама, попут Пољске, Кипра, Ирске или Малте, абортус је и данас законски забрањен (карактеристичан је и пример Мађарске која је 2011. године усвојила Устав у коме пише да „фетус и ембрион подлежу заштити од тренутка зачећа“). Наравно да у Србији није изводљиво законом забранити абортус јер би тако нешто било контрапродуктивно. Ипак, потребно је нешто учинити да би се заштитило право нерођеног детета на живот и оборила висока стопа насилних прекида трудноће. Када је реч о овој тематици треба бити веома опрезан и избећи сваку врсту моралистичке или шовинистичке осуде жена које су се определиле за насилан прекид трудноће. Проблем високог броја абортуса је проблем за који смо сви помало одговорни и зато је потребно да се читаво друштво укључи у његово решавање. Потребна је озбиљна и широка национална стратегија која би за циљ имала афирмацију тзв. културе живота. Велики значај могу имати и едукативни програми који би имали за циљ да помогну мушкарцима и женама да се определе за рађање. Неопходно је створити услове и за комплементарност пословних обавеза и породичног живота. Декларативну заштиту брака и породице и краткорочну финансијску помоћ и олакшице треба да замени активна и дугорочна демографска политика афирмације традиционалних породичних вредности на свим друштвеним нивоима, чија ће се делотворност показати и у пракси. Економски услови и материјално благостање јесу веома важни, али не и најважнији када је у питању подстицање рађања. Многе економски развијене земље суочавају се са проблемом ниског наталитета. Парадоксално, богата друштва су често сиромашна децом и више је него јасно да је питање ниског наталитета пре свега питање вредности у одређеном друштву. ОДЛАЗАК У ИНОСТРАНСТВО Млади и образовани људи, који би требало да заузму најзначајнија места у српском друштву, већ деценијама одлазе у развијеније земље, у којима имају прилику да се животно и професионално остваре и обезбеде себи или својој породици миран и квалитетан живот. Процењује се да српска дијаспора броји између 4.000.000 и 5.000.000 људи и углавном је заступљена у земљама Западне Европе, Северне Америке и Аустралије. Нарочито одлазак висококвалификованих стручњака има катастрофалне последице за земљу јер то значи губитак највреднијег дела становништва. За многе Србија није добро место за живот, не само због економске неразвијености, већ и због константне ратне опасности и укупне друштвене нестабилности. РАТНА СТРАДАЊА Србија је само у току двадесетог века доживела две велике демографске катастрофе. У Првом светском рату је изгубила око 1.200.000 становника (највећим делом мушкараца). У Другом светском рату у Југославији је према званичним подацима погинуло 1.706.000 (највећим делом Срба). Ако се у обзир узме и број погинулих, рањених и расељених у току ратова деведесетих година, може се разумети данашња суморна демографска слика. Ратна страдања у прошлости су један од разлога због којих је данас биолошки опстанак српског народа доведен у питање. Потребно је окренути се разумној националној политици заснованој на мирољубивости и дипломатској активности. Србија мора да избегава ратне сукобе, нарочито са великим силама, уколико жели да сачува и обнови своје становништво. Патриотизам у будућности мора бити тако конципиран да подразумева спремност да се за свој народ и земљу ради и живи, а не гине и умире. МОГУЋНОСТ ДЕМОГРАФСКЕ ОБНОВЕ Демографи процењују да ће на следећем попису, предвиђеном за 2021. годину, број становника бити још мањи него на последњем попису. Најважнији српски национални интерес у XXI веку јесте очување и заштита становништва од демографске катастрофе, ратова и економског пропадања. Адекватан одговор на реалну могућност биолошког нестанка српског народа јесте у радикалној промени владајућег система вредности. Не може се становништво демографски обновити ако се садашње и будуће генерације васпитавају на вредностима индивидуализма, егоизма и материјализма. Излаз је у духовној обнови, јачању хришћанских, породичних вредности и чврстом традиционалном систему вредности прилагођеном новим околностима, новом времену и новим искушењима. Извор: Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији, Књига 2: Старост и пол , Конфернеција за новинаре 14. децембар 2012. године, Републички завод за статистику, http://media.popis2011.stat.rs/2012/publikacije/Saopstenje14%20decembarKnjiga2%20_srb.pdf – приступљено 31. 1. 2013. године. -------------------- ФУСНОТЕ [1] Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији, Књига 2: Старост и пол, Саопштење за јавност, 14.12 2011. године, Републички завод за статистику [2] Исто
0 Comments
Leave a Reply. |
Details
AuthorWrite something about yourself. No need to be fancy, just an overview. Archives
February 2022
Categories |