Према грађанском праву формулисан појам „породица“ подразумева родитеље који са са својом децом живе у једном домаћинству, при чему није реч о томе да ли родитељи јесу или су раније били венчани, да ли су невенчани или самохрани. Брак, дакле, више не представља предуслов за постојање породице већ самостално или заједничко старатељство над једним или више деце. Сходно томе, под политиком породице подразумевају се све мере заштите и подршке усмерене или директно, на саму децу, или индиректно, на њихове родитеље.
Законске мере заштите започињу заштитом нерођеног детета, заштитом мајке као и законским правом на породиљско одсуство и скраћњно радно време, и настављају се преко помоћи за децу и омладину, као и закона о заштити омладине и радника. Код мера подршке треба разликовати пореске олакшице(породични сплитинг, делови прихода ослобођени од пореза због издржавања и бриге о деци) и социјална давања, као на пример, дечји додатак, додатак за васпитање деце и финансијаска помоћ за заштиту нерођеног детета. Од преименовања раније накнаде породичних трошкова у накнаду породичних давања 1996, може се бирати између одобравања дечјег додатка и подношења захтева за делимично ослобађања од пореза. И признавања одсуства за васпитање и бригу о деци приликом обрачуна старосних пензија, и пензија удовица и удоваца, као и дечји додаци код додатног издвајања новчаних средстава за збрињавање за старост, које је уведено најновијом реформом пензија, такође, представљају подршку родитељима. Слично је и са бесплатним суосигурањем за чланове породица, у оквиру → здравстеног осигурања, као и са дечјим додацима код помоћи за незапослене(→незапосленост: социјална сигурност). Поред ових, чисто материјалних давања треба споменути и помоћи за јачање склада и васпитне моћи деце породице путем брачног, родитељског и васпитног саветовања, као и за планирање породице. Као што нови појам накнаде породичних давања већ објашњава, деца не представљају оптерећење друштва, родитељи чине једно за опстанак друштва суштинско дело тиме што улажу новац и труд у подизање деце. Стога је развој друштва - по својој структури наклоњеног деци и породици - задатак заједнице, који се мора остварити како на државном новоу савеза и покрајина, тако и на општинском нивоу. Поред обезбеђивања финансијски доступног стамбеног простора, прилагођеног деци, у животној средини наклоњеној деци и са социјално културном инфраструктуром прилагођеном породици, ту спада и довољна понуда услуга које ће подржати породицу и бити допуна прилоком неге, васпитања и образовања деце, као и медицинске мере и установе. Вероватно најзначајнији задатак будуће политике породице био би, међутим, да, с једне стране, створи боље предуслове за усклађивање родитељства и запослености, пре свега за самохране мајке и очеве, и с друге стране, да у јавности подигне вредност обављања кућних послова. Литература: MÜLLER-HEINE, K (1999), Ziele und Bergündungen von Familienpolitik (Циљеви и образложења политике породице), у: Arbeit und Sozialpolitik (Рад и социјална политика), свеска 9 -10; WINGEN, M(1997), Familienpolitik. Grundlagen und aktualle Probleme (Политика породице. Основе и актуелни проблеми), Stuttgart; LAMPERT, H. (1996), Pririät für die Familie. Plädoyer für eine ratinonale Familienpolitik (Приоритет за породицу. Одбрана рационалне политике породице), Берлин. Ханс Јирген Реснер Лексикон социјалне тржишне привреде, Еконoмска политика од А до Ш, Фондација Конрад Аденауер, Београд 2005, 218- 219 стр.
0 Comments
Питање абортуса није само лични проблем неког појединца, то је дубоко морално, етичко, правно и егзистенцијално питање и тиче се одређене нације, друштва у целини али и свих нас који себе називамо хришћанима.
Реч абортус потиче од речи аборт што значи прекинути, побацити, одбацити. Чедоморство (као синоним за абортус) сложеница је састављена од именице чедо и глагола морити. У медицинској терминологији ова реч означава намеран или ненамеран прекид трудноће у периоду након зачећа а пре природног порођаја. Осим што доводи до смрти зачетог детета, абортус оставља и последице како на појединца (здравствене, психолошке и социјалне) тако и на друштво (смањење плодности и репродуктивног потенцијала становништва). Након законске легализације, абортус је постао један од битних, можда и најважнијих разлога настанка и ширења беле куге. Од тада број извршених абортуса је, из године у годину, у сталном порасту, а статистички подаци су веома забрињавајући и крајње поражавајући. Један од битних чинилаца за такво стање је и медијска пропаганда која даје искривљену слику тога чина промовишући ефикасност контрацепнивних средстава у циљу контроле рађања, као и програм планирања породице, док се све мање говори о традиционалним породичним вредностима и породици као основној јединици грађе и функције сваког друштва. Само у Србији годишње се изврши око 200 000 абортуса. Према важећем Закону о поступку прекида трудноће (члан 6.) прекид трудноће може се извршити до навршене десете недеље трудноће, а након тога само у изузетним случајевима. Међутим, то не значи да закон пропагира и стимулише абортус, већ се њиме жели спречити вршење криминалног и нестручног абортуса. Најчешћи разлози који се наводе као оправдање за вршење абортуса су слобода избора тј. женино право да слободно одлући хоће ли родити дете или не; медицински еугенички разлози тј. уколико се, након десете недеље трудноће, открију физички или психички недостаци фетуса; право родитеља да планирају породицу; деперсонализација фетуса као и економски и социјални разлози. Право на живот гарантовано је свим основним међународним и регионалним инструментима за заштиту људских права и држава је дужна да то право гарантује законом. Устав РС не спомиње директно права нерођеног детета али са друге стране, у Закону о наслеђивању РС, члан 3, став 2 наводи се - Наследити може и дете већ зачето у тренутку оставиочеве смрти ако се роди живо. Значи ли то да нерођено дете има право на наследство, а нема право на живот!? Дакле, из ове перспективе, фетус може имати статус људског бића, у смислу заштите људског достојанства и са правним последицама у наследном праву али не и статус индивидуе (личности) која ужива потпуну заштиту кроз право на живот. Право на живот, и поред свог врховног статуса, нема апсолутни карактер! Са друге стране, став Православне Цркве је јединствен и универзалан и гласи: абортус је убиство! Са становишта Православља живот човека почиње од тренутка зачећа тј. од спајања мушке и женске полне ћелије и формирања јединственог једра. Дакле, тренутак зачећа означава почетак новог бића; човек настаје и пре свог рађања, а назив фетус је само име за временску категорију биолошког процеса континуираног развоја животног циклуса човека од зачећа до смрти, баш као и термин старац. У том смислу абортус и представља намерно и насилно одузимање елементарног права на живот, а и самог живота као светиње. Црква је овај свој став о абортусу јасно изразила кроз богонадахнуте каноне и учења Св. Отаца, који своје упориште црпе из Св. Писма и уопште из Божијег Откровења: Пре него те саздах у утроби матере своје, знах те; и пре него изиде из утробе, посветих те; за пророка народима поставих те. (Јерем. 1,5); Оној која намерно уништи плод зачет у утроби својој, треба судити као за убиство (Св. Василије Велики), У Васкршњој посланици из 2000. године Патријарх Павле је изјавио: Васкрсење Христово је чувар светиње живота – као рођене, тако и нерођене деце. Оно је живи сведок да је чедоморство у утроби грех као и свако друго убиство човека., идр. Лична слобода, као темељно људско право не укључује убиство другог човека. Право мајке на живот, не може да угрожава право њеног детета на живот. Такође, никоме не можемо ускратити живот због урођеног или стеченог физичког или менталног поремећаја (да не спомињемо могућност да до абортуса може доћи и због грешке у дијагнози). На основу горе наведеног закључујемо да и нерођено дете има право на слободу избора (његова слобода се у природном поретку стварања и развоја увек изражава потврдно) тј. елементарно право на живот. У супротном, поставља се питање: да ли је слобода тј. право мајке да слободно одлучи хоће ли родити дете, истинска слобода или је то само произвољна категорија одређеног субјекта!? Држава треба да има јасну стратегију по питању абортуса – развијањем одговорне социјалне политике која ће промовисати и мотивисати афирмацију и повећање наталитета. Потребно је променити и тежиште смисла медијске пропаганде и јасно указати на дубљу реалност тога чина истичући у први план значај породице за појединца али и уопште за друштво; информисати и едуковати жене и породице суочене са непланираном трудноћом нпр. оснивањем саветодавних центара идр. Међутим, искуство често показује да држава више ради на ублажавању последица, него на уклањању суштине узрока; али ако будемо довољно развили свест о истинском значају породице за друштво, које је утемељено на здравим хришћанским основама и ако будемо правилно разумели значај и суштину живота, развићемо и здраво друштво и здрав однос према другим људима и према Богу. Једино у овом случају више нећемо говорити о праву на живот, јер овако схваћен, живот је изван сваког права! Марин Лазовић Вера без дела је мртва. Хришћански демократи су хришћани који су овај принцип каменом темељцем њихвог живота и политичког становишта. Ми схватамо да порицање овог принципа у друштвеном животу води ка победи зла и неправде, и да је знак пасивности и тежње да се Бог учини одговорним за нашу небригу, слабост и страх.
Ми не желимо да оправдамо нашу пасивност и равнодушност на неправду око нас са речима: ,,Свака је власт од Бога''. Ми не схватамо хришћанство као начин за бег од стварности и повлађивање апатији и опсенама света, већ као приручник за политичко деловање. Они који деле хришћанске принципе предуго времена нису узимали активног учешћа у друштву. То нас је довело до тачке да су власт преузели утицаји који уништавају основне тековине наше цивилизације. То се десило на више начина: у директном и отвореном уништавању цркава и хришћанске вере током тоталитарних режима, или кроз постепену и лукаву замену хришћанских вредности са либералним. Иако се они можда чине сличним, они имају сасвим другачију сврху, посебно када се ширење и постојање зла правда толеранцијом, а исмевање и понижавање правог морала слободом говора. Наша цивилизација почињава самоубиство одбацујући хришћанске темеље на којима је саграђена. То се дешава у сваком смислу речи. Директније – опада број Европљана и они губе своје квалитете. Веру треба практиковати. Као што каже Библија: ,,Вера те темељ онога чега се надамо''. Дошло је време за делање. Време за хришћанску демократију Хришћанска демократија је најмлађа од данашњих водећих политичких доктрина. Када се хришћанска демократија појавила на великој политичкој сцени, њени противници из разних европских партија су тврдили како она не сме настати јер она спаја послодавце и запослене, земљораднике и интелектуалце. Али, ова разноликост је главна снага хришћанске демократије. То је могуће јер је основ хришћанске демократије да цени људе из различитих слојева друштва – сиромашне и богате, оне са истока и запада Украјине. Хришћанскодемократска странка је истински национална странка. Ово учење помаже да се нађе компромис између бивших супарника, и помаже људима да виде себе као уједињену нацију, а тачно ово је оно што Украјини ових дана треба. Хришћанска демократија је једина идеологија која је способна да најбоље идеје политичке деснице и левице, да начини простор новим стварима и да очува најбоље и најкорсније елементе прошлости. Снага компромиса, и јединство између различитих друштевних група које хришћанска демократија нуди се не заснивају на некаквом комерцијалном уговору између понуде и тражње, различитих друштвених група и класа, већ на заједничким вредностима хришћанства за све групе и нивое становништва. Хришћанска демократија је најефективнија доктрина за земље на почетку свог тешког пута ка демокатији и успеху, и које су прошле кроз дуги период тоталитарних режима. Ниједна друга доктрина не може да успе у тим условима. Социјална демократија је идеологија друштва где су људи нахрањени а друштво је у здравом стању. Када је друштво постигло ниво где има развијену економију, када постоји опште сагласје о основним вредностима, када је пословна елита развила свест и схватање општих циљева са народом, и запослени су добро организовани и имају структуре које су способне да заступају интересе на ефикасан и цивилизован начин, социјална демократија може да функционише. Ништа од наведеног није случај са Украјином. У садашњим условима либерализам са својом неограниченом конкуренцијом, себичношћу и доминацијом најмоћнијих ће само одвести у ,,дивљи капитализам'' и просперитет за неколико олигарха. Развој криминала у украјинској економији током последњих 15 година је правдан слоганима либерализма. Победиће сви или нико Модерна економија није као стари капитализам код кога се учило из старих уџбеника. Ово је најкомпликованији концепт у коме свако обавља своју функцију. Велике компаније, њихови менаџери и власници великих корпорација у било којој земљи нису самовласни господари националних блага. Они служе као менаџери, пружајући ефикасно управљање у разним привредним гранама. Друштво им је поверило ове функције и има право да од њих тражи извештај. Ово посебно важи за Украјину чији су економски темељи постављени у совјетској ери трудом целог народа. Главни задатак демохришћана је да развије систем где ће богати морати да схвате да не могу да напредују не обазирући се на потребите и очајне. Сви смо у истом чамцу. Модерни просперитет нације се не мери златним резервама, већ количином материјалних, интелектуалних и организационих ресурса државе. Сви чланови друштва и допринос сваког ка општем добру су важни у том систему. Стабилност таквог система овиси о узајамном поштовању људи, као и рационалној и праведној равнотежи интереса различитих нивоа друштва. Ако не постоји поштена веза између рада и пословања, незадовољство народа се изражава радикално, и од тога нико нема користи. Не само да ће активне и деструктивне акције предузети они који се осећају безнадежно, већ и безаконици. Њихова апатија и пасивна саботажа ће кочити планове енергичних и промишљених менаџера и бизнисмена. Принцип ,,узми све и расподели свима'' неће довести до побољшања живота сиромашних. Перспектива и моћ власника и бизнисмена мора да се промени. Речи из Библије: ,,Гле, виче плата ваших посленика који су радили њиве ваше и ви сте им откинули’’. Oвај принцип одговорности треба да постане закон. Ако пословњаци запоставе своје дужности према раднику, како од њега могу да очекују поштени рад? Сврха хришћанских демократа је да развију систем подршке и одобравања, заједно са образовањем које подупире поштење у друштву, и држава ће бити на свачију корист. Ово треба свако да схвати. Овако хришћанска демократија схвата главне услове за успешну економију. Правда за све Хришћански демократи увек подржавају оне људе који раде и зарађују својим рукама, без обзира ко је или шта та особа. Пригодна награда припада за тешки рад рудара угља који под земљом ризикује свој живот, тако и за организационе способности и иницијативу бизнисмена. Ако је тај принцип прекршен, о каквој солидарности уопште можемо говорити? Ако можемо спојити лопова и опљачканог, како радника и лењивца? Социјална правда је кључ. Напредна Украјина није могућа без економске стабилности, која опет није могућа без политичке стабилности. Да би се ово постигло, потребно је грађанска сагласност око основних принципа. Али сагласје је немогуће без социјалне правде. Постоји одређени редослед: социјална правда – грађанска сагласност – политичка стабилност – економска стабилност. Жеља за правдом је посебно јака сада после победе демократске револуције. Људи различитих генерација, различитих друштвених група и нивоа су стали заједно на мејдану. Није било ни богатих ни сиромашних, ни земљорадника ни бизнисмена, ни интелектуалаца нити радника на мејдану наше слободе. Била је једна украјинска нација уједињена у борби за слободу. Заједнички циљ нас је сјединио у једно. То је разлог зашто смо победили. Тај осећај солидарности који се појавио у те незаборавне дане се не сме препустити забораву после наше победе. Људи који су носили наранџасте шалове заједно са осталима не треба да уђу у скупоцене лимузине и забораве на своје пијатеље уз које су стајали раме уз раме, већ оду у њихове хладне домове без грејања и фабрике где су добијају минималац. Социјална правда ће постати камен темељац нове Украјине. Атлантски вектор Судбина Украјине је суштински повезана са са судбином целе евроатлантске цивилизације. Са проглашењем независности Украјина је потврдила свој геополитички избор. Ако се дискусије о геополитичком вектору развитка и даље технички одвијају, у стварности то је питање прошлости, јер је одлуку већ донела украијнска нација. Данас је сасвим другачији избор на дневном реду; онај који се ретко расправља у украјинским политичким круговима. Такмичење два вектора развитка се одвија у самој евроатлантској цивилизацији. Једна либералан води европске нације у корупцију, губитак снаге и уништење темеља који су начинили Европу оним што она јесте. Други конзервативни је уперен ка очувању сновних вредности еврохришћанске цивилизације. Хришћански демократи подржавају идеју да се Украјина придружи Европској Унији, али у исто време могу да разумеју тренутну ситуацију на европском континенту. Европа пролази кроз озбиљну кризу. Изгубила је путоказ ка будућности. Упркос томе, велики повратак здравих конзервативних снага се одиграва данас са обе стране Антлантика, и хришћани треба да више учествују у политичким активностима. Украјински хришћански демократи намеравају да заузму достојно место у том глобалном процесу. Хришћанство је у офанзиви у Украјини, и брзо се шири. Ова чињеница треба да има утицаја не само у политици већ и ван ње. Ову чињеницу треба узети у обзир при бирању стратешких партнера у евроатлантском кампу. Украјна ће постати поуздани парнтер свим здравим националним и глобалним покретима који се заснивају на хришћанским вредностима. Нови украјински конзерватизам Хришћански демократи схватају конзервативизам не као повратак нештом старом и застарелом већ као чување и развитак ствари доказане вредности. Друштво не може да буде здраво и стабилно ако у њему нема здравог конзервативног почетка. Све промене у животу ове земље и нације треба да се одиграју по принципу: ,,Све ми је дозвољено али ми није све на корист''. Наш конзерватизам је далеко од слепе идеализације прошлости. За нас, прошлост није икона већ уџбеник. И светле и тамне странице наше историје су нам подједнако вредне. Окретање историји није начин да лечимо наш повређени понос, већ да стимулишемо рад на грешкама прошлости. Ми се не залажемо за обнављање старих порушених темеља и понављање грешека током градње истих, већ за градњу нових темеља узимајући у обзир захтеве будућности али користећи искуство прошлости. Пшеницу треба раздвојити од кукољи. Нова Украјна ће се заснивати на вечним а испробати на временским вредностима. Ми нудимо нови живот свему што је достојно да постоји. Тежња ка будућности Важан показатељ здравља нације и/или цивилизације је начин на који људи гледају ка будућности, спремност да жртвују садашња задовољства зарад добробити будућих поколења. Украјинци, као и други Европљани, живе дан за даном и мисле све мање о њиховој одговорности ка будићим генерацијама. Изгубљена је способност да се премести моћ, као способност да се закоче сопствене жеље зарад постизања виших циљева. Чак се и сам циљ често губи. Тежња ка будућности је изгубљена. Ово је лако уочити у практичној политици Украјине. Свака влада, и свака политичка снага је способна да понуди земљи дугорочни пројекат за будућност. Власти нису способне да виде будућност више од две године унапред. Овај начин размишљања се пренео на целу нацију. Разочарање расте. Људи не виде циљеве испред себе који би их мотивисали и надахнули. Пораз и синдром жртве обликују Украјину од раног детињства. Странице наших уџбеника су пуни плача о нашој несрећи и нанетим увредама на свакакве начине. Деци се на часовима књижевности поручује да су наши преци ,,плаћеници'' и ,,слуге'' које је живот стално угњетавао. Наша сврха је да потпуно променимо правац наше културне политике у држави. Треба да се решимо било какве кукњаве и депресије. Обим посла пред нама је доста велик, и ми морамо спасити оно што је остало под рушевинама. Ми треба да саставимо све индивидуалне интелектуалце који су стварно способни да оформе нашу културу, и скупе семенке које чине истинску Украјинску културу. У културној сфери се формира унутрашња снага која неће допустити да нација поклекне пред својим потешкоћама. Она ће дати живот и импулс који су потребни да се тежи ка будућности. Превод: Бојан Теодосијевић Преузето са сајта: http://sd.net.ua/static/manifest_chris_dem_rus.html УВОД.)
Наредне године означавају крај века и почетак новог, уз почетак новог миленијума, трећег у хришћанској ери. Оно што календар не показује јесте социополитичка констелација која се мења током ове промене. Више нико не сумња да се промене дешавају незапамћеном брзином, најбрже у људској историји. Оно што се дешавало као организација производње тотком периода након бољшевичке револуције, тачније комунизам, стигла до неочекиваног краја, што је симболизовано падом Берлинског зида 1989. С друге стране, капитализам је у предходним деценијам доживео нове промене и реформе, од либералне до државе благостања, да би стигао до садашњег неолибералног модела, који је узрок главних зала које је човечанство искусило на социоекономском пољу. Ове чињенице имају посебну важност за идеолошко и доктринарно представљање хришћанских демократа. Они се залажу за друштво различито и од капитализма и комунизма, за друга историјска остварења, то је све позив за ревизију и реафирмацију нашег учења, иако на хришћанске демократе, упливају и други утицаји. У том смислу, политичка делатност коју је партија развила има доктринарни карактер. У оваквим околностима, потребно је је развијати могућност која је из дана у дан све више остварива, да уз помоћ других пријатељских организација политички водимо нацију. Прва ствар је да реафирмишемо своју идеолошку матрицу у моментима када гласноговрници неолиберализма говоре о крају историје и идеологије, у тренутку пада модерности, када настају постмодерна и прагматична друштва, и када сваки утопијски пројекат делује стерилно и илузорно. Ипак, као хришћански демократи изражавамо неслагање са хегемонским моделом развоја наших земаља, који узрокује сиромаштво невиђених размера, велике разлике у квалитету живота, уништавање планете које се не може замислити, и постепено пропадање вредности које омогућавају коректан суживот. Таква констатација несумњиво треба да води ка промишљању о томе какво друштво желимо, ка каквом моделу да усмеримо наше погледе и ка каквим Утопијама да усмеримо наше напоре. Стога, пре стварања програма морамо нужно изнети своју доктринарну матрицу. 2.) Партија, Хришћански хуманизам и Утопија Хришћанска демократска партија је средство за уједињење особа које прихватају хришћански хуманизам. Као таква, она политичком акцијом, иде ка утопији, мењајући аспекте стварности који не служе тој сврси, и потпомажући оне које служе, и стварајући средства кој су до сада била непостојећа а суштинска су за реализацију. Када говоримо о хуманизму, мислимо на философски правац који ставља акценат на људску личност, залажући се за развој њених потенцијала имајући у виду достојанство људске природе. Наша значајка је ипак, хришћански хуманизам, тј. додајемо придев који нас идентификује са основним вредностима хришћанства, са основним коренима Исусовог завештања, и пре свега са светлим учењем Цркве, и учењима аутора током наше ере, с друге стране сваког исповедања. Ми смо хришћански демократи, без обзира да ли смо обдарени религијском вером, зато што је наша визија света, људских бића и живота, оно што исијава из Христовог Јеванђеља. Проповедамо вредности доброг, истине, правде, слободе и братства међу људима и мира, које се изводе из Јеванђеља. Све у свему хришћански демократи смо, јер смо хришћани, или у најмању руку покушавамо да то будемо. Ове основне вредности се преводе у систем идеја и доктрина које чине хришћански хуманизам, који је теоријски извор инспирације за наше практично деловање. Зашто смо хришћански демократи? Зато што стремимо да испунимо еванђеоску поруку, да пронађемо Царство Божије и његову правду, зато што тежимо да живот у нашем друштву, у свету у коме живимо, буде у што већој сагласности са овим хришћанским вредностима. Што се тиче утопије, за хришћанске демократе, то није дефинитивни и довршен модел, већ управо оно што га разликује од митског, не претпоставља немогући сан, већ пројекат који је остварив, и који у основној форми можемо реализовати и проживети. Себе доживљавам као некомплетно биће и стога себе видим као биће које тежи ка утопији. Стога то не могу учинити а да се не обавежем. Ја идем ка миру, зато што видим да у мени мира нема. У томе се састоји утопијско размишљање: не у обавези према видљивом, већ у достизању онога што је у мојој моћи. Стога се утопијско мишљне супротстваља резигнацији. 3.) Суштина хришћанског хуманизма: људска личност Као што смо истакли, карактеристично је за све хуманисте да се највише интересују за људску личност. За хришћанске хуманисте, ипак, постоји јасна слика о овој важности. У потрази за развојем људи и целине појединачног човека, постоје две фундамнеталне вредности: 1. Потпуно поштовање људске личности 2. Промовисање и одбрана живота Постављајући на ниво праксе ове вредности хришћански демократи наилазе на зелено светло у својим трагањима. Следећи ове вредности, политички циљ је јасан: мобилизација и борба против сваке нехуманости која напада достојанство човека. Примери таквих напада у нашем времену су “матријалистички комунизам, тржишна конкуренција, кршење људских права, уништавање природне околине, сиромаштво, насиље у свим облицима, нови облици кримнала. За хришћански хуманизам, осим тога личност је централна, постоји у себи и за себе. Овај аутономни ентитет се тако|е повезује хоризонтално и вертикално. Личност је отворена ка трансцеденцији. Такође, отворена је ка својој браћи. За хришћанске демократе, личност као члан заједнице једнако је важна у својој трансцеднталној димензији; тако се одвајамо од либерала који је виде као изоловану, која се социјализује путем егоистичних интереса; тако и од марксистичке верзије, где се човек види као продукт друштвених веза. Наш просторни појам личности, је види у четири димензије: духовној и материјалној; комунитарној и индивидуалној. Цивилизација усмерена на личност је она која има структуру и дух који реализује потенцијале свих индивидуа које то чине. Такође су важни колективитети у свом циљу, који су различити од збира индивидуалних интерса и који су виши од индивидуалних материјалних интереса. У сваком случају циљ је да свака личност живи као личност, тј. да постигне максимум иницијативе, одговорности и духовног живота. Овај поглед који уједињује личност у свим димензијам смо назвали Комунитарна Индивидуалност. Под заједницом подразумевамо збир особа које живе у циљу остварења циљева. С наше тачке гледишта друштво није збир појединаца, већ заједница људи који живе са другима солидарни и учеснички. Ово друштво, за хришћанске демократе, треба да иде ка остварењу добра за све. То је хармонична конкуренција социјалних елемената у легитимном поретку, чије функционисање допушта формирање оптималних услова за живот личности, породица и заједница и да оне стекну што већи развој 4.) ПРИНЦИПИ • Комунтарно друштво: За разлику од теорије уговора, хришћански демократи желе нешто више: то је стварање заједнице, где се појединац и породице везују интегралније и партиципативније, тако да се ојачавају природне везе солидарности које су красиле многе људске културе током историје Код оваквих категоризација хришћански демократи стављају акценат на квалитет веза: није битно створити односе заједнице, већ оне које карктеришу братски односи, лојална сарадња и потрага за заједничким добром. То се неће десити збок пуке жеље. Мора се створити полазећи од ситуације у којој се налазимо, у ситуацији где постоје заједнице, али у њима доминирају односи “ дам да би ми дали”, где има борбе и сукоба, а треба се ставити у функцију других и успоставити примат сардње у односу на конкуренцију. • Плуралистичко и партиципативно друштво Дужност да друштво мора да обезбеди развој људске личности, обавезује поштовање према различитим путевима којима се личност формира. Стога треба да постоји плуралност у сфери религије, образовања, политике, синдикализма које друштво треба да обезбеди. Уз ове облике изражавања, личност мора активно да учествује у деловању за друштво, од свакодневног и локалног плана, до најзначајнијих одлука на нациоанлном плану. Стога, ми верујемо у све облике изражавања особа, стављајући акценат на учествовање на локалном нивоу. Изведена из ових принципа, други ставови за очување плурализма и учесвовања су: јачање грађанског друштва, право на тражење истине, право на изражавање мишљења, поштовање става других, конфротација идеја у служби тражења консензуса путем дијалога, право на објективну и истиниту информацију. Формулација треба да почне јасним и отвореним признањем, посотјања различитих култура, религија и идеологија у оквиру друштва и признавања на друштвено организовање и чување језгра религије, идеологије и културе. Социјална држава, солидарна и представничка: Функција државе је да служи свим становницима. На тој основи, желимо социјалну државу у којој потоји владавина права. Држава је потчињена праву, које служи владарима и онима којима се влада да делују под окружењем закона који се формирају као одраз народне воље. За хришћанске демократе држава мора да се води са ова два принципа: 1. Солидарност обавезује државу да конкурише у помоћи оним особама који нису у могућности да задовоље виталне потребе. 2. По принципу представништва, држава је обавезна да интервенише на многим плановима када то захтева грађанско друштво путем својих механизама. Овај последњи принцип је злоупотребљен од стране оних који сматрају да држава не треба да врши своје традиционалне улоге, због приватизације. Ми на то гледамо са забринутошћу, тј. на напредак приватног сектора који узима функције државе. Пред феноменом јачања друштва, предлажемо стварање трећег сектора друштва који чине комунитарне организције, које треба да преузму значајне улоге, да би се унапредило деловање државе и приватног капитала. Аутентична демократија је могућа само у држави која се води правом и заснива на концепту људске личности. Треба промовисати неопходне услове за развој особа, путем образовања и формулисања правих идеала, ако нпр. субјективности друштва путем формирања партиципативних структура. • Демократски позив: Хришћанске демокате признају демократски позив као једини који може да створи услове за одржање достојанства личности и њених фундаменталних права. Са друге стране, то нас не спречава да демократски процесс сматрамо некомплетним и незавршеним, тако да је продубљивање и усавршавање тог процеса један од наших циљева. Сматрамо за саставни део система, вршење моћи која је легитимно добијена од воље народа која се временски манифестује, уважавајући мишљење мањина, која уважава политичка, економска и грађанска права, поделу моћи, плурализам, учествовање народа на разним нивоима, од локалног до националног, што све захтева држава која је усмерена на развој и која је децентрализована. Убеђени смо да аутентично комунитарно друштво не постоји без демократије и обрнуто. Стога само искуство демократског живота, ствара боље услове за достизање консензуса у погледу плурализма и промовисања политичких права, културних и социо-економских. • Одбрана и поштовање свих људских права Наша хришћанска инспирација нас води прокламовању људских права, као правном и етичком критерију човечанства. У том смислу, мислимо да друштва треба да развију културу људских права, у коме се сваки човек сматра легитимним другим у заједничком суживоту. Људска права, по нашем мишљењу, јесу изнад државе и еманирају из људске природе. Стога држава треба да их призна и да створи средства за њихово пуно спрово|ење. Такође сматрамо, да се са признањем политичких права продубљују социјална и економска права. С друге стране, такође желимо продубљивање права породица изаједница, и народа који подразумева стварање мира у окружењу. Наш регион се пре свега карактерише великим неправдама које нападају квалитет живота његових становника. Постоји ниподаштавање вредности личности и њених основних права. Видимо стварањ културе смрти која ствара насиље, и велике проблеме контрацепције и абортуса, који уништавају друштво и околину, терајући наше народе на голо преживљавање. • Етична политика Политика по нашем мишљењу треба да се води етиком. Треба развити основне вредности слободе, толеранције, једнакости, социјалне правде и мира. То се не може постићи ако се стварају мере које то спречавају. Циљеви исредства политике треба да буду у складу. Тако су методи ненасиља, практиковања, правде и права, дијалога и схватања, искрености и традиције да би се створиле промене које воде ка нашој утопији и то је оно што ће нас одвести ка демократији. Прагматизам који је заправо заборав основних вредности и њихова замена егоизмом, клијентелизмом и похлепом, корупцијом и вољом за моћи, је наш први непријатељ и знамо да се његов најдубљи корен налази у љдском срцу. • Хуманизам и економија солидарности Хришћански демократи су мотивисани у складу са нашим вредностима, да водимо економију перспективом солидарног друштва, чија је економија само део. У складу са тим, сматрамо да су економске форме плод вредности да би се створила хумана и солодарна економија. То су компоненте солидарне економије, тј. алтернативни начини прозиводње, расподеле, потрошње и акумулације, које треба да превазиђу вредности, факторе и визије приватно капиталистичког и државно регулисаног сектора. Сматрам, да је данас посебан задатак хришћанских демократа да промовићу економију која се заснива на другачијим принципима: социјална економија, кооперативни систем, еколошка економија, солодарне форме, снажење трећег сектора итд. То су све пројекти за хуману економију која води развоју целине човека и целог човечанства. Одређујемо хуману економију као дисциплину – знаја и делања – постепену, за једну одређену популацију, као прелаз из мање у више хуману фазу, што је могуће пре са што мање трошкова, имајући у виду солидарност између народа. • Примарност рада над осталим факторима Хумана и солидарна економија, ако се рачуна уз плуралност фактора, види у раду главни фацтор, који трансформишући се у фацтор који представља све остале факторе, и он ће управо допринети хуманизацији економије. Осим ове објективне димнзије, хришћански демократи сматрају рад и субјективно, так ода иза свега стоји радник као људкса личност. У тренутку када процес глобализације доноси нове тенхологије, почиње криза рада у целом свету, најважније је поставити рад у центар социјалног питања. То има и економску важност, ставити рад изнад капитала, који се не може сматрати привилегованим над радом, како постулира данашња пракса. Ставити рад изнад капитала неће утицати само на запосленост, већ ће водити хуманизацији у мери у којој људи путем рада буду могли да организују читаву производњу. Предузећа заснована на раду, комунитарном раду, ће бити кључ нашег економског модела. Пред садашњом стварношћу, где постоје толики конфликти, које је узроковао човек и у којој техника, ако човеков производ игра главну улогу…треба се увек сетити порука Цркве. То је примата рада над капиталом. Он се одноди на производњу, где је рад први узрок, док је капитал, као збир средстава производње, само инструмент. • Партиципативна и саморегулишућа економија: Верни у потрази за особом, и јачању рада као организације производње, верујемо да је могућност одлуке у оквиру заједнице, централна за наш пројекат. Такав систем, који би деловао за друге (створивши демократско тржиште са другим облицима својине) би био заснован на редистрибуцији мо}и ка хуманистичкој, партиципативној и солидарној култури. Тако|е је важна и концепција државе која би добила нову аутономију као независна од других друштвених организама. У ширем самоодређење је систем одлука у свим областима делатности, заснован на људским правима, супротстављен капитализму, који је заснован на праву поседника. Тачније, то је примена демократских принципа на управљање, уз преношење моћи на демокарски изабрану делегацију. • Мноштво облика својине и преференцијални избор Својина је легитмно право стечено у области економије или ако то није могуће, право које се добија од заједнице. За хришћанске демократе својина није циљ за себе, већ средство развоја свих људи у заједнии. Тако је присвајање подложно вишој хијерархији, а то је право на коришћење заједничког добра. Тако је то право ограничено јавним добром. На тај начин својина је оно што је створено у једном подухвату и прпада свим субјектима који су томе допринели, и то прпорционално, због чега треба спровести доношење одлука о добицима од стране свих. Генерално, сви ће добити у складу са својим доприносом друштву, ако не могу допринети држава ће дати по потребама. Тако, дистрибуција не треба више да се води само логиком размене, већ и редистрибуције и реципроцитета, што је више социјализујуће и хумано. Демократско тржиште је једнакост коју гарантује држава, за приватном и комунитарном својином. Све то треба бранити са општим принципима, иако је комунитарна својина оно што више одговара хришћанским демократама. Економија коју предлажемо је демократија радника, која захтева реформулацију и редистрибуцију својине, стварајуци групе, комуне и фирме, заједно са у`ивањем плодова тих подухвата. • Одбрана природних права Хумана економија је која чува ресурсе и вредније дарове прпроде. У сада{њем стању, криза доводи до хаоса у природном окру`ењу. За хришћанске демократе човек мора користити добра мислећи на будуће генерације. Тако, мора се бранити природа путем економског уређења. Стога, кративне јединке морају бити поштоване. Развој не може ићи против еколошких вредности. Хришћански демократи се противе експанзији неолиберализма који унишава вредност живота јер га третира само технички. Различита од антропоцентричке етике, етика која не узима природу за средство већ је види као целину, тако да је човек део ње, је много више одговрна јер је човек баштован света. • Не развој материјалних добара него човека Развој човека исредине утиче на економију, друштво, културу и политику. Интегрални развој уједињује све ове чиниоце. Тако да не треба ставити акценат на имати више и чинити више него бити више и живети више у сваком човеку и целом човечанству. То је развој по мери човека, чији је основни постулат развој људи а не објеката. Квалитет живота, који зависи од задовољавања многих потреба, не треба да зависи од таквих материјалистичких статистичких мера као што је друштвани бруто производ. У условима гд епримат имају материјалне визије развоја, ми сматрамо да је главна срећа људи. Тако, постоји веза тог принципа, и тако ми желимо да свако има приступ заједничким добрима, у егалитарнијем друштву. Модел је развијен у том смислу да превазиђе конзумеристичке вредности сугеришући вредности одговроности и заснивајући на њима економију. Развој није само економски раст. Да би био интеграланн мора да промовише целину човека и све људе. Хришћанско - демократска партија Уругваја Преузето са сајта: http://www.chasque.net/pdc/Cencadec/doctrina.htm Превео са шпанског: Драгољуб Каурин Европска алијанса за недељу је мрежа од преко 65 цивилних, друштвених организација, синдиката и верских заједница која је фокусирана на заштиту нерадне недеље и достојанственог радног времена. Преносимо ОСНИВАЧКУ ИЗЈАВУ ове организације :
ОСНИВАЧКА ИЗЈАВА којом се успоставља ЕВРОПСКА АЛИЈАНСА ЗА НЕДЕЉУ "Заједно за достојанствено радно време" Поштени и праведни услови рада: Сваки радник има право на услове рада који поштују његово или њено здравље, сигурност и достојанство. Сваки радник има право на ограничење најдужег трајања радног времена, право на периоде дневног и недељног одмора и право на плаћени годишњи одмор. Члан 31 Повеље о основним правима Европске уније Недеља слободна од рада и достојанствено радно време од највеће су важности за грађане широм Европе. Ми, потписници овог документа, верујемо да грађани Европске уније имају право на достојанствено радно време које у правилу искључује рад касно увече, ноћу, на државне празнике и недељом. Верујемо да законодавство и праксе на нивоу ЕУ и држава чланица требају више штитити здравље, сигурност и достојанство свих, те да морају пажљивије промовисати помирење радног и приватног живота. Верујемо да је потребно ојачати социјалну кохезију на нивоу Европске уније. РИЗИЧНИ УСЛОВИ РАДА Емпиријска истраживања доказују да нетипично радно време узрокује де - синхронизацију друштвеног ритма, што има озбиљне негативне последице на здравље и безбедност радника. Неодрживи обрасци радног времена (непредвидљиво радно време са чекањем на позив, испрекидани радни сати, рад у сменама, недруштвен радно време као што је рад ноћу или викендом) може узроковати повећани стрес и болести, као и тенденцију изостајања с посла повезану са снажним осећањима недостатка контроле и утицаја на сопствени рад и живот. Људи најчешће раде недељом или у нетипично радно време због финансијске нужде а не због сопственог избора. Неодрживи обрасци радног времена, посебно они који не дозвољавају довољну количину радних сати, главни су узрок растућег броја радника са ниским примањима у Европи. ПОМИРЕЊЕ РАДНОГ, ПОРОДИЧНОГ И ЛИЧНОГ ЖИВОТА Недељом су родитељи и деца у могућности проводити време заједно. Школе су на тај дан затворене. Према Директиви ЕУ о заштити младих људи на раду, недеља је већ призната као недељни дан одмора за децу и младе у ЕУ. Дугачко или нередовно радно време такође отежава радницима уживање у примереном породичном животу и помирење између рада и дужности према деци и другим зависним лицима. Социјална кохезија Недеља слободна од рада традиционално подржава независност особе од животног стила који је вођен искључиво економским мотивима. Из односа према раду недјељом може се видети каква је организација времена од стране државе и друштва. Не занемарујући чињеницу да постоји потреба за пружањем одређених основних услуга од општег јавног интереса, као што су хитне интервенције, полиција и здравствена служба, заједнички недељни дан одмора ствара потребан оквир колективног временског ритма у свим државама чланицама ЕУ. Заједнички недељни дан одмора служи јачању социјалне кохезије у нашим друштвима. Само добро заштићен заједнички недељни дан одмора омогућава грађанима пуно учешће у културном, спортском, друштвеном и верском животу, потрагу за културним уздизањем и духовном добробити те бављење волонтерским радом и друштвеним активностима. Без овог дана, сви ови облици друштвене интеракције и провођења слободног времена били би угрожени. РЕЗОЛУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ АЛИЈАНСЕ ЗА НЕДЕЉУ Европска алијанса за недељу: - Подржава заштиту здравља и безбедности радника и њихово право на ограничење најдужег трајања радног времена и право на период недељног одмора које у правилу подразумева недељу, - Подржава поштовање колективних уговора који обухватају и организацију рада, а који представљају темељ друштвеног уговора у модерном европском друштву, - Упозорава на растући економски притисак који поткопава националне регулативе на подручју услова рада, - Обавезује се бранити и промовисати недељу слободну од рада и достојанствено радно време, - Захтева од институција ЕУ да штите принцип недеље као заједничког дана недељног одмора у ЕУ, - Захтева од ЕУ да европско законодавство и правила заједничког тржишта ефикасније гарантују средишње место здравља и безбедности, равнотеже радног и приватног живота и социјалне кохезије, путем покретања релевантних иницијатива за осигурање недјеље слободне од рада и достојанственог радног времена, - Позива владе држава чланица да преузму своју одговорност за унапређење и примену у пракси постојећег законодавства и пракси, као и за поштовање колективних уговора. ПОЗИВ НА УДРУЖИВАЊЕ СНАГА Европски савез за недељу: - Позива целокупно цивилно друштво (породичне, спортске организације и друге), националне и локалне савезе за нерадну недељу, синдикални покрет и социјално одговорне послодавце, цркве и верске организације да се придруже овом Савезу и делују на подручју унапређења заштите недеље слободне од рада и достојанственог радног времена, - Позива све демократске политичке странке да подрже ову акцију и предузму потребне кораке кроз демократске институције и медије како би промовисале заштиту недеље слободне од рада и достојанственог радног времена. Брисел, 18. фебруара 2011. Преузето са сајта: http://www.europeansundayalliance.eu/site/foundingstatement/textofthefou... http://www.europeansundayalliance.eu/site/home Ко смо ми?
Ми смо чланови Европског хришћанско-политичког покрета (ЕХПП). Овај покрет укључује хришћанско-демократске политичке странке, невладине организације и институције за теоретска истраживања (тхинк танкс) у Европи. Ујединили смо се са намером да би промовисали хришћански поглед на демократију. Данашња Европа се суочава са све већим проблемима. Право решење нијесу у стању дати индивидуалистички конзервативно-либерални, ни технократски социјал-демократски приступи, нити да доведу до трајних решења. Људи не верују политичким институцијама, нити оном што те институције раде. Тензије између различитих религија и етничких група у Европи су у порасту. Нације у Европи не подржавају довољно, сада када нам је потребна солидарност да би се позабавили социјалним и еколошким проблемима. Ми желимо да промовишемо хришћанско-демократски поглед на ова питања 21-ог вијека. Она утичу на поједнице у њиховом односу са заједницом. Такође утичу на нашу заједничку одговорност према друштву. Чврсто верујемо да хришћанско-социјална мисао може генерисати политичка решења која могу допринети добростању народа Европе. Хришћанска демократија томе доприноси још од својих почетака у 19. веку. Политичари попут Гроен ван Принстерера су поставили њене темеље током 20. века. Хришћанске демократд попут Роберта Шумана и Алћида де Гасперија су поставили темеље Европске Уније. Убеђени смо да Хришћанска демократија такође има важну улогу у 21. веку. Као чланови ЕХПП-а, верујемо да нас је Исус Христос позвао да Га пратимо у свакој области живота, што укључује и политику. Библија није политички програм, нити га даје. Њена учења пружају основне елементе за правичну владавину. Она садржи и позив политичким властима, укључујући и оне на европском нивоу, да раде у том духу и служити народима Европе. Они су ти који иду за правдом и слободом. Ми признајемо да не можемо поистоветити Царство Небеско са неким посебним политичким принципом. Тврдимо да Царство Небеско захтева тежњу за правичном владавином и унапеђењем друштва са добрим поретком. Одбацујемо идеју да је религија само приватна ствар појединаца. Хришћанска вера је основна за европско друштво. Она је незамењиво важна и утицајна у процесима обликовања карактера нашег континента. То значи да носимо одговорност да доведемо у питање и да потврдимо друтвени и политички поредак, што ћемо урадити према начину на који разумемо хришћанско-политичке принципе. Хришћанско схватање личности Хришћанско-демократска традиција мисли одређује свој положај према хришћанским уверењима о особи, друштву и политичкој власти. Ови принципи укључују појам да основна вредност сваког људског бића потиче из њиховог стварања по обличју Бога. Ми видимо право људско испуњење као одговорну слободу. Живимо у односу према другима иу односу према стварању. Налазимо испуњење у односима према друштву. Ова односна визија људске врсте је кључни елемент за Хришћанске демократе и Хришћанско - социјалну политику ЕХПП-а. Хришћанско-социјални поглед на друштво и владу Здраво друштво има морал који потиче из међусобног поштовања. Потрага за личним задовољством не требају смета нашој заједничкој дужности да заштитимо остале чланове друштва. Са друге стране, захтеви државе или неког другог заједничког тела, не би требали да штете законитим захтевима појединаца. То значи да ако друштво жели да напредује, мора створити и негује дух који поштује слободу и интегритет друштвених и културних институција. Мора да охрабри и негује добре односе тих институција и људи. Кључне друштвене и културне организације укључују породицу, школу, религиозне организације и седишта послодаваца и запослених. Људи граде друштво развијањем међусобних односа, укључивањем у заједницу и решавањем заједничких проблема. Основна улога политичке власти је да обезбеди правду у јавној домену. Држава мора да створи услове који промовишу заједничко добро и друштвену повезаност. Она мора владати на непристрасан и контролисан начин. Држава такође мора да промовише правичне везе међу појединцима, удружењима, заједницама и другим групама као и да поштује њихову сопствену независност и међусобну повезаност. Носиоци политичке власти су дужни да подстичу добро и да исправљају неправду. Од влада се не тражи да покушавају да исправе свако друштвено зло. Оне не смеју узимати задатке који су дужност породице, цркве или неког другог домена. Они би требали бити у стању да брину о сопственим стварима. Верујемо да цркве и друге религиозне организације могу имати врло битан допринос друштву. Демократско учешће шири хоризонте људима. Оснажује их као грађане и повећава њихов утицај на владе. Одговорна демократија захтева израз мишљења путем представничких избора, политичких партија, јавних дебата и лојалне опозиције. Они су веома битни заједно са поштовањем владе која је одговорна и на власти у датом тренутку. Одговорност за јавне послове треба бити на нивоу који је што је могуће ближи грађанима. Ово је наше виђење супсидијарности. Ми заступамо тај баланс у моћи између разних нација и Европске Уније. Морамо заштитити национални идентитет и поштујемо суверенитет држава. Европској Унији је потребна солидарност нација и народа. Њој је такође потребна субсидијарност како би одржавала живом своју солидарност. ЕХПП признаје различите народе Европе. Ни једна партија или група не могу тражити посебне правне привилегије. Хришански демократа који снажно размишља одбацује секуларизам као друштвену идеологију. ЕХПП упозорава на штету коју фундаменталистички секуларизам може нанети друштву. Доста нам је таквог фундаменталистичког секуларизма у било којем облику владавине. Уједно не тражимо владајућу улогу у било којој вероисповести. Признајемо улогу хришћанске вере у обликовању слобода које ужива наш континент. Тврдимо да је држави потребно да призна права религиозних и културних мањина и да се према њима непристрасно односи у јавној политици. Поздрављамо различите верске заједнице које су присутне у Европи. Појединци, заједнице и оргнизације морају имати пуну слободу религије и слободног изражавања. Ово мора бити приоритет у Европи и у европској спољној политици. Хришћанско-демократски поглед на владу ће увек имати глобалну перспективу. Бог је створио земљу и људе је створио по свом лику. То значи да Хришћанска демократија ма за циљ спољну и одбрамбену политику која функционише у том духу. Она промовише фер трговину као и мир и заштиту човековог окружења. Не смемо дозволити да држава, привредна друштва или финансије контролишу привреду. Демократска одговорност то захтева. Држава треба да допринесе грађењу осећања међусобне одговорности свих страна. Привредна дјелатност треба служити људима, а не да доминира њима. Морају се признати пуне личне, друштвене и еколошке импликације активности националног и међународног тржишта и не смеју бити само ствар приватних или рачуноводствених буџета који не признају поменуте импликације. Држава мора настојати поправити неједанкост и неправедне облике трговине и дистрибуције. Хришћански демократи наглашавају одговорност државе према праву, правим структурама и друштвеној повезаности, а не само привредни учинак. Основне теме Хришћанско-социјалне политике Као Хришћански-демократи не сматрамо да поседујемо једноставна решења за проблеме у Европи. Међутим, ми чврсто верујемо да Хришћанство може пружити важан допринос добробити нашег друштва. Из тог разлога, посвећујемо се праћењу седам основних принципа који наглашавају неке основне теме Хришћанске социјалне политике. Правда Социјална правда је основно библијско учење. Због тога представља основу Хришћанско-социјалне политике. Сви мушкарци и жене имају право на једнако поштовање и третман. Мушкарци и жене су одговорну једни према другма и ка ширем друштву. Социјална правда захтева једнако поштовање свих. То значи посебну бригу о потребама сиромашних, избеглица, рањивих и немоћних. Захтева од нас да се супротставимо експлоатацији и лишавању. Такође захтева доступност одговарајућих извора и могућности. На тај начин, испуњавамо основне захтеве свих и свако је у стању да учествује у животу заједнице. Чврсто верујемо да владе имају посебну одговорност према онима који не могу себе да издржавају у сопственим земљама или у иностранству. Није само на влади да изгради правичне структуре како би се успротивила и елиминисала друштвену неправду. Једнако је важно нагласити потреба за здравом породице, добрим образовањем и здравственој заштити како би се спречило сиромаштво. Поштовање живота Бог је створио људска бића по свом облику. Право на живот је основно људско право. То је суштинска вредност сваког људског живота. Ми посебно потврђујемо основно достојанство нерођених, немоћних, ментално или физички хендикепираних, старих, или оних који нијесу у стању говорити у своје име. Такво поштовање људи уједно захтева преданост одржању пристојног квалитета живота свих. То захтева од наших заједница да испуне потребе оних који, из било којег разлога, немају основна средстава за живот. Неке импликације за ову политику су побољшање бриге о трудницама, побољшање прихватилишта и забрана еутаназије. Верујемо да је клонирање људи и животиња супротно поштовању живота. Породица као приоритет Здрав породични живот доводи до добростања људи као друштвених бића. Из тог разлога, ми тврдимо да је породица основа друштва. То је место у којем деца требају да се науче одговорности, вредностима и правилним начином живота као одговорни грађани. Породицама требамо дати сав простор који им је потребан како би испунили те одговорности. Помирење Помирење је задатак за појединца, друштвене и економске групе као и за оне који се баве политиком. Морамо радити путем помирења и излечења на локалним, државним и међународним нивоима иако признајемо да никада нећемо постићи те циљеве у овом свету. Скромност, кајање, стрпљивост и опраштање су политичке, као и личне вредности. Оне су од битне важности у процесу замене конфликта међусобним разумевањем. Ови принципи захтевају да одбацимо сво наоружање чија је употреба неспојива са тежњом миру. Активна самилост Бог позива људска бића на посвећену пажњу према другима. Овим се замењује осећање равнодушности према несрећи других због пасивности, бриге само о себи или незнања. Таква самилосна љубав инспирише став не само правде већ и великодушности из срца. Сви ми имамо одговорност, и појединачно и колективно, да се тако понашамо једни према другима. Владе требају да траже начине да мотивишу појединце, породице, добротворне установе и остала удружења да буду активни у самилости. Држава треба да подстакне и да помаже заједници да испуни основне потребе сиромашних пре него што задовољи преференце богатих. Мудро управљање Људска бића и стварање су повезани. Сва привредна активност укључује одговорност пред Богом и за свет који је Он нама поверио. Ми тврдимо да је брига о божјем дјелу главни део Хришћанско-социјалне политике. Креирање и природно окружење На локалној, националној и међународном нивоу, владе требају да спрече прекомерну употребу природних извора. Сви ми морамо бити добри менаџери створеног света. Ово значи да приоритет мора бити постизање уравнотеженог и одрживог окружења и економије. Климатске промене су без сумње један од највећих међународних изазова са којима се суочавамо. Морамо смањити употребу извора који се не могу обнављати. Морамо да смањимо емисије карбона и да почнемо користити изворе енергије који не шкоде клими. Морамо да зауставимо уништење екосистема у океанима и шумама. Морамо им дати прилику да се зацеле. Морамо дати приоритет стварним и практичним мерама заштите животне средине. Морамо створити одрживе политике о клими и очувању. Економија Бог даје привредне изворе да би служили потребама људи. Он то ради како би помогао у развоју капацитета поготову за правду, сарадњу и међусобну бригу. Ови извори би требало користити креативно и са одговорном бригом према другима (укључујући и будуће генерације) и окружењу. Тржишта нијесу закон само за себе. Људи требају да их обликују по својим одлукама. Ово значи да их ми морамо структурирати тако да они који воде економске трансакције буду праведни и да их обављају с поштеним намерама. На ум морају бити потребе заједнице. Концентрисаност богатства и моћи подрива одговорност и може изазвати тржишну изопаченост. Ми трагамо за економијом у којој банке, фирме, синдикати, професионалне групе и министратства владе раде заједно и са већим међусобним разумевањем и јавном одговорношћу. Економски развој је само средство. Не би требао доминира социјалном правдом и заштитом животне средине. Основни задатак владе у односу на привреду јесте да надгледа успостављање правичних структура у свим областима привредне активности. Ова врста правде укључује одржавање здраве валуте против инфлације или дефлације. Такође охрабрује стварање богатства уносним запослењем. Хришћанско-демократске странке се противе коцкању и наставку зависности од државних социјалних давања. Ово служи како би се охрабрили и опремили сви за пуно учешће у економији. Требамо користити наше заједничке и личне изворе на начин који поштује створени поредак у свету. Моћ Акумулација моћи некада може бити неопходна. Може бити искоришћена да би се задовољило извођење одређених задатака. Претерана моћ уједно охрабрује обрасце контроле и доминације. Из овог разлога, погрешно је приписати већим организацијама оно што мања и локална удружења могу адекватно да ураде. Морамо позвати на одговорност оне који имају превише моћи. Концентрација моћи може бити у рукама богаташа, професионалних интересних група, синдиката, мултинационалних корпорација, националних влада или вођа политичких блокова. Они имају велики потенцијал за одговоран или неодговоран рад, за или против заједничког добра. Треба их сматрати одговорним за примену својих моћи. http://www.ecpm.info/en/page/25103 Наша хришћанска политичка визија Европе обликована је следећим водећим принципима:
1. Ми сматрамо да Бог, који себе испољава кроз Свето Писмо, јесте извор сваке власти; он управља овим светом. Политички ауторитети, укључујући европски ниво политичких ауторитета, јесу његове слуге. 2. Ми се залажемо за заштиту живота, јер је сваки живот свет. Ово подразумева: - Заштиту нерођене деце и унапређивање неге трудница; - Поштовање живота старијих људи, уз подржавање домова за немоћне и забрану еутаназије; - Забрану клонирања људи и животиња. 3. Ми желимо да дамо глас слабима. Убеђени смо да је влада посебно одговорна за оне који не могу да се издржавају; за људе са инвалидитетом, избеглице, социјално угрожене и сиромашне у нашим земљама и ван њих. 4. Ми тврдимо да је породица темељ друштва. Она је место у којој би деца требало да се науче одговорности, вредностима и правим животним навикама одговорног грађанина. Породица мора имати сав простор који јој је потребан, да би испунила овакве одговорности. Ми не подржавамо ништа што може негативно утицати на породичан живот (тј. политику пореза или образовања који подривају брак тиме што, например, чине могућим брак људи истог пола). 5. Ми заступамо одговорност сваког грађанина за његово/њено окружење. Ипак, ми такође наглашавамо подељене одговорности разних организација које делају у сврху јавног добра. Држава мора створити сферу у којој би сваки појединац и свака организација били охрабрени да преузму своје одговорности. 6. Ми верујемо да Цркве и друге религиозне организације имају вредан значај у изградњи друштва. Пуна слобода религије, за појединце, заједнице и организације, мора бити приоритет унутар Европе, и у европској политици према иностранству. 7. Ми препознајемо различите народе Европе. Ипак, национални идентитет мора бити заштићен, а суверенитет Држава поштован. Ми се залажемо за равнотежу моћи различитих нација унутар Европске Уније: одговорности за јавне послове морају бити на нивоу који је грађанима што ближи. Такође, осим индивидуалних права, ми желимо да нагласимо и важност колективних права мањина. 8. Ми тврдимо да је брига за Божију творевину најважнији део хришћанске социјалне политике. Експлоатација природних ресурса треба, стога, бити избегнута. Ми би требало да руководимо Творевином, те уравнотежена уздржаност економије и животно окружење морају бити приоритет. http://www.ecpyn.org/page/9321 Превела са енглеског: Олга Јокић Може ли реч „хришћанско“ икад дати позитивну конотацију кад се користи у конјукцији са политиком и влашћу, или обавезно носи негативан терет бивших империјализама? Да ли је фраза „хришћанска демократија“, на пример, оксиморон — што Вебстеров речник дефинише као “комбинацију противречних или несагласних речи“, или се може одржати самлостално у целости?
Американци су поборници демократије, и многи амерички Хришћани верују да је то хришћанска нација. У том смислу, комбинација ових речи тешко да звучи као оксиморон. Али што је веће историјско растојање од доба ропства, анти-католицизма и мушко-доминантног белачко-англо-саксонског-протестантизма (White-Anglo-Saxon Protestantism — WASP), све се више чини да је „хришћанска Америка“ остатак „хришћанске Европе“. Данас све учесталије слушамо и читамо о претњи религиозне деснице да поново наметне Хришћанство америчком друштву. Религиозни „фундаментализам“ било које врсте се редовно доводи у везу, ако не и поистовећује, са радикалним исламизмом. Хришћанство може бити добро и конструктивно ако остане у границама својих богослужења и своје службе помагању сиромашнима и потребитима. Али чим се појави знак да Хришћани стреме политичкој моћи, укључују се знаци упозорења. Не може бити сумње да су Хришћани (и црквене институције), у име Исуса Христа, користиле моћ неправедно, да злоупотреве и потчине друге (укључујући и друге Хришћане). Први политички чин Хришћана данас би, дакле, требао бити покајање због таквих чинова и неправедних установа које смо ми и наши преци подржавали. Али такав чин сам по себи не одговара на питање праведне употребе политичке моћи. Подразумевати да ће одсецањем Хришћанства од демократске моћи правда аутоматски бити достигнута је бесмислена и погрешна претпоставка. Помислите само на сву неправду почињену од стране секуларно-демократских националиста, социалиста и либерала. Питање Хришћанства и политике је, дакле, дубље, као и питање о односу политичке моћи и било којег скупа дубоких уверења које људи могу имати. Питање је да ли Хришћанство, из својих најдубљих корена, стреми јавној правди за све грађане, укључујући подједнак, јавно-правни третман за људе свих вероисповести. Ово је питање које данас захтева озбиљно разматрање. А место одакле треба почети је хришћанско Свето Писмо. Јер нема доказа у Библији да су Исус Христос и Његови апостоли позивали власт да нашироко намеће Хришћанство народу, или да су подстицали Хришћане да користе политичку моћ зарад сопственог стицања повластица. Исус је признавао легитимност власти и говорио о Богу као о Ономе који шаље кишу и сунце на праведне и неправедне подједнако. Такође је говорио Својим ученицима да није њихов задатак да раздвајају вернике од неверника на пољу овог света. Павле је подстицао Хришћане да признају и подчине се власти као службама назначеним Богом да подстакну твореће добро, и казне твореће зло. И поучавао је браћу вернике да живе у миру са свима, колико год је у њиховој моћи. И Стари и Нови Завет говоре о одговорности власти Богу директно, а не преко потчињавања Цркви. Израиљ је, наравно, имао сопствену власт, и они на власти су непрестано позивани да положе рачун за чињење неправде народу, чак и дошљацима међу њима. Највећи део библијске мудрости о владању (у историјским списима, псалмима, пророцима, и премудростима) усресређује пажњу на обавезу власти да чини правду свима, посебно онима са мало или нимало моћи, а не на начин да се неверници држе под контролом верника. Када Јов говори о поштовању које је изазивао као владајући званичник, то је било зато што „избавих страдалника вапијућег, и сирочад беспомоћну… Облачих се у правосуђе као у хаљину. Бејах око слепоме и нога хромоме. Бејах отац немоћнима, разреших случај непознатог“ (Јов. 29:12-16). Фраза попут „хришћанске демократије“ не би требала бити оксиморон. Заправо, тврдим да је Хришћанство, правилно ислеђено, истинско врело отвореног друштва које нуди једнак третман људима свих вероисповести, политичко учешће и представљање за све грађане, снажну заштиту прозив злоупотребе власти од стране владалаца, и мере заштите права невладиних организација и установа на основи једнаког третмана. Ако је ово тачно, онда се критичко пречитавање историје мора наставити у циљу разумевања зашто и како су се Хришћани саобразили римском империјализму, модерном етатизму и национализму, и другим начинима стицања повлашћених позиција моћи. Хришћанско-демократски приступ политици и владању треба да носи натпис који ће рећи: „Никад нећемо тврдити да су наша дела и политички предлози Божја воља, него само представљају наш скромни напор да одговоримо на Божји позив да чинимо правду.“ Откровење Божје воље је на Богу. Ако наши скромни напори у циљу промицања правде на отвореном јавном простору могу сазрети у многострани програм праведног државништва, можда ће једног дана експлицитно хишћански приступ политици бити уважаван и код нас, и у иностранству као частан и драгоцен део политичког процеса. Џемс Скилен Преузето са сајта: http://cpjustice.org/rootandbranch9 Превод : Марија Колунџија Intervencionističke politike su takođe usvojile hrišćanske demokratske partije koje su nakon 1945. godine formirane u raznim delovima Evrope. Najvažnije od njih su bile Hrišćansko–demokratska unija (CDU) u Zapadnoj Nemačkoj i Hrišćanska demokratska partija (DC) u Italiji. Nakon Drugog svetskog rata, kontinentalni konzervativci su napustili svoja autoritarna verovanja. Ovaj novi oblik konzervativizma bio je privržen političkoj demokratiji i pod uticajem paternalističkih tradicija katolicizma. Kako je protestantizam povezan sa idejom spasenja kroz individualni napor, često se smatra da njegova društvena teorija prihvata individualizam (videti str. 30) i veliča vrednost napornog rada, konkurencije i lične odgovornosti. Nemački sociolog Maks Veber / Max Veber/ (1864–1920) na primer, povezivao je protestantsku etiku sa „duhom kapitalizma“. Nasuprot tome, katolička društvena teorija umesto na pojedinca, tradicionalno je usresređena na društvenu grupu i umesto konkurencije, ističe ravnotežu ili organsku harmoniju. Tokom 19. i početkom 20. veka, katoličke partije, kao što jeZentrum, Partija centra u Nemačkoj, uprkos papskoj čvrstoj privrženosti autokratiji, podržavale su ustavnu vlast, političku demokratiju i društvenu reformu. Nakon 1945. godine, katolička društvena teorija je podsticala novoformirane hrišćanske demokratske partije da praktikuju jedan oblik demokratskog korporativizma koji ističe značaj posredničkih institucija kao što su crkve, sindikati i poslovne grupe, koje povezuje pojam „socijalnog partnerstva“. Nasuprot tradicionalnom isticanju nacije, Hrišćanska demokratija, posebno u Nemačkoj, takođe je podržavala katolički princip filijale, ideje po kojoj odluke treba da donosi najniža odgovarajuća institucija. Simpatija prema principu filijale dopušta hrišćanskim demokratama da podrže, kako decentralizaciju, naročito u formi federalizma, tako i, u izrazitom kontrastu sa britanskim konzervativcima evropeizaciju ili evropsku integraciju. Spremnost hrišćanskih demokratskih partija da praktikuju kejnzijanske politike velferizma mnogo se ozbiljnije oslanja na flaksibilne i pragmatične ideje ekonomista kao što je Fridrih List / Friedrich List/ (1789-1846), nego na stroge tržišne principe Adama Smita (videti str 53.) i Dejvida Rikarda. List je, na primer, naglašavao ekonosmki značaj politike i političke moći u priznavanju potrebe za intervencijom vlade, kako bi se nerazvijenije industrije zaštitile od nemilosrdne strane konkurencije. To je dovelo do podržavanja ideje „ekonomije društvenog tržišta“ koja je veoma uticajna u velikom delu kontinentalne Evrope. Društveno tržište je ekonomija koja je strukturisana na tržišnim principima i u velikoj meri je slobodna od vladine kontrole, a deluje u kontekstu društva u kojem se kohezija održava kroz sveobuhvatni sistem socijalne zaštite i efikasnih javnih usluga. Otuda tržište nije toliko cilj po sebi, koliko sredstvo za stvaranje bogatstva, kako bi se postigli širi društveni ciljevi. Rezultat takvog mišljenja je poseban model kapitalizma koji je usvojen u većem delu kontinetalne Evrope, i u izvesnoje meri, u Evropskoj Uniji, koji se ponekad naziva Rajnsko-аlapski kapitalizam ili „socijalni kapitalizam“, nasuprot angloameričkom kapitalizmu ili „preduzetničkom kapitalizmu“. Dok prvi ističe partnerstvo i saradnju, drugi se zasniva na nesputanim radovima tržišne ekonomije. Zamisao društvenog tržišta je od 70 – tih godina 20. veka kontinentalni evropski konzervativizam uopšte, a posebno demohrišćane, učinila znatno manje prijemčivim za ono što je privlačno u ekonomiji slobodnog tržišta, nego u britanskoj i američkoj verziji paternalizma jedinstvene nacije. Hejvud, Endru (2005), Političke ideologije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 91 - 93 str На свету ће бити сачуван мир само ако стваралачке снаге буду сразмерне опасностима које му прете. Организована и витална Европа даће незамењив допринос цивилизацији у очувању мирољубивих односа. Француска се већ двадесет година бори за уједињену Европу и увек се залагала за мир. Али, Европа ипак није створена: избио је рат. Европа не може да буде створена преко ноћи и цела заједно, она ће изронити из конкретних достигнућа која ће пре свега омогућити искрену солидарност. Да би заједница народа могла да буде створена, пре свега је потребно сузбити вековно непријатељство између Француске и Немачке. Због тога француска влада предлаже да се активност усмери на огрничено, али одлучујуће подручје. Француска влада предлаже да се целокупна француско‐немачка производња угља и челика подреди заједничком Врховном органу власти у оквиру организације којој могу да се придруже и друге европске државе. Спајање производње угља и челика омогућиће настанак заједничког темеља за развој привреде, прве фазе европског савеза, и промениће судбину земаља које су се дуго бавиле производњом средстава за уништавање, чије су жртве и саме постале. Спајање производње до које ће доћи на поменути начин, створиће услове у којима би било какав рат између Француске и Немачке био незамислив и конкретно немогућ. Ова јака производна јединица отворена је за све земље које желе да јој се придруже и спремна да све придружене земље под истим условима снабдева основним елементима индустријске производње. Она ће бити солидан темељ економске заједнице. Производња без прављења разлика и искључивања ће служити целом свету ради подизања животног стандарда и као допринос мировним залагањима. Ако би Европа могла да рачуна на окрепљење својих производних средстава могла би да одлучније остварује један од својих главних циљева: развој афричког континента. На тај начин би брзо дошло до ускађивања интереса нужних за развој економске заједнице и за процес удруживања међу земљама које су дуго раздвајали крвави сукоби. Предлог о уједињавању производње и о успостављању новог Врховног органа власти, чије ће одлуке бити обавезујуће за Француску, Немачку и друге државе чланице, створиће прво конкретно језгро европског савеза које је неопходно за гарантовање мира. Да би дошло до остварења тих циљева, француска влада је спремна да, на тим основама, почне са преговорима. Заједнички Врховни орган власти требало би да у што краћем року почне да обавља послове из своје надлежности: модернизацију производње, побољшање квалитета, снабдевање француског и немачког тржишта, али и тржишта других држава чланица под једнаким условима, повећање заједничког извоза у друге земље, подизање животног стандарда радника запослених у поменутим привредним гранама. Због великих разлика у производним могућностима држава чланица, а у циљу извршавања задатака, требало би усвојити привремене мере ради испуњавања производног и инвестиционог плана; успоставити механизме за изједначавање цена и основати фонд за реорганизацију производње. Проток угља и челика међу државама чланицама биће ослобођен царинских дажбина и биће уједначене тарифе за транспорт. Тако ће се постепено стварати услови који ће сами од себе омогућити рационалнију поделу производње и већу продуктивност. За разлику од међународних картела који ограничењима и задржавањем високих профита теже расподели и искоришћавању националних тржишта, планирана организација омогући'е уједињавање тржишта и развој производње. Наведени принципи и обавезе биће предмет споразума кога ће потписати појединачне државе и ратификовати га у својим парламентима. Неопходни преговори за прецизно одређивање мера за реализацију плана водиће се у присуству изабраног судије. Он ће проверавати да ли је споразум у складу са начелима; у пимеру нерешених несугласица, он ће одређивати које ће морати да буде прихваћено. Заједнички Врховни орган власти биће састављен од независних личности које ће по принципу једнакости предлагати владе, уз неопходни консензус; председника ће бирати владе; његове одлуке имаће извршну функцију у Француској, Немачкој и другим државама чланицама. Постојаће могућност жалбе на одлуке Врховног органа власти. Представник Уједињених нација у Врховном органу власти ће за рачун Организације уједињених нација два пута годишње припремати јавни извештај у коме ће образлагати деловање нове организације, с посебним нагласком на очување мирољубивих циљева. Оснивање Врховног органа власти ни у чему неће угрозити приватно предузетништво. Приликом извршавања своих задатака поштоваће надлежности међународних подручја у Рурској области, као и разне обавезе које је преузела Немачка, док буду на снази. Извор: www.emins.org/sr/dokumenti/downloads/2004/040930-suman.pdf |
Details
AuthorWrite something about yourself. No need to be fancy, just an overview. Archives
February 2022
Categories |