Након прве сесије Школе хришћанске демократије, у суботу 07.05. 2011. године одржан је и други семинар посвећен тематици Хришћанске демократија из угла хришћанских цркав, у просторијама библиотеке Фондације Конрад Аденауер.
Циљ овог сусрета био је да осветли појам хришћанске демократије из теолошке и црквене перспективе три хришћанске конфесије: православне, римокатоличке и протестантске. Г-ђа Јелена Јабланов Максимовић (Фондација Конрад Аденауер) отворила је у 10 часова семинар и заједно са модератором и представником Покрета хришћанских демократа Србије г. Николом Кнежевић (он је укратко поновио циљеве и мотиве Школе хришћанске демократије) представила првог предавача, протојереја ставрофора проф. др Радована Биговића који је одржао предавање на тему Хришћанска демократија из угла Православне цркве. Предавање овог врсног професора Православног богословског факултета у Београду почело је причом о односу хришћанства и демократије. Указано је на разлике које постоје између ова два феномена. Веома је значајно то што је о. Радован Биговић истакао антиномију цркве и демократије као и критику хришћанске демократије када је практична политика у питању (наводећи пример гласања хришћанских демократа у парламенту о закону о абортусу). Говорећи о односу цркве, државе и друштва, рекао је да у православној традицији постоји идеал „симфоније цркве и државе“. Поред разлога против хришћанске демократије као такве, изнети су и разлози који говоре у прилог хришћанске демократије. У првом реду ту спада право хришћанских верника да на основу свог погледа на свет и својих уверења могу да профилишу и искажу своја политичка опредељења, али и упечатљив појам „теодемократије“ о коме је још осамдесетих година прошлог века говорио садашњи Митрополит црногорско приморски Амфилохије Радовић. Осим ових аргумената поменут је и значај руских религиозних филозофа и мислилаца. После веома информативног, садржајног и критичког излагања г. Биговића, уследила је динамична дискусија у којој су учешће узели омладински активисти невладиних организација и политичких партија. Отворено је мноштво питања али су дати и бројни одговори. Прво питање тицало се проблема секуларизације цркве, а друго места агностика у друштву и односу цркве према таквом погледу на свет. Г. Биговић сматра да не треба раздвајати божанско и човечанско, те да је излаз у богочовечанском реализму. Одговор на друго питање био је да агностички поглед на свет, иако није у складу са православним хришћанским виђењем, ипак некада може бити користан као облик критике, те да га понекад треба уважити. Дискусија се све више равијала и питања која су се низала тицала су се односа цркве према раду и односа према богатству и сиромаштву, према проблемима национализма у цркви, глобализацији и политици, паралели између хришћанског и либералног погледа на свет, да би се на крају поставило и питање о начинима заштите права нерођеног детета. Време није дозвољавало да се на бројна и дубоко сложена питања одговори дуже, те је само у кратким цртама дат одговор на ова питања. Црква се моли и за „изобиље плодова земаљских“, те се не може закључити да је богатство супротно православљу. И богатство и сиромаштво могу се користити на добар и лош начин. Када је реч о глобализацији, речено је да Српска православна црква нема јавно изложен став о овом феномену. Последњи одговор тицао са односа према абортусу, у коме је подвучено да забране нису и не могу бити решење овог проблема већ сведочење да живот настаје од тренутка зачећа. После предавања и дискусије о. Радована Биговића уследило је дружење и ручак. У неформалној и пријатељској атмосфери млади учесници Школе хришћанске демократије размењивали су мишљења о актуелним проблемима везаним за религију и политику. Након ручка уследило је предавање Хришћанска демократија из угла Протестантске цркве пастора Реформатске хришћанске цркве Беле Халаса из Панчева. Он је своје излагање започео констатацијом да је за хришћане најбоља „христократија“, владавина Христа. Затим је уследио део који се односио на основне информације о протестантизму, Реформатској цркви, као и односу према демократији. Напоменуто је да хришћани треба да учествују у политичком животу и да не могу бити пасивни када је ова проблематика у питању. Руководећи се еванђеоским речима и поруком о љубави према Богу и љубави према ближњима, хришћани треба да изграђују односе у друштву и држави, узимајући у обзир не само права него и обавезе и дужности које из њих произилазе. После излагања пастора Беле Халаса уследило је предавање Монсињора Андрије Копиловића Хришћанска демократија из угла Римокатоличке цркве. Предавање је почело причом о односу човека према слободи и истицањем чињенице да је човек створен слободан. Прави пример демократије која произилази из хришћанске традицији, за монсињора Андрију Копиловића, јесу мале монашке заједнице у које човек ступа добровољно и слободно и у којима брине за опште добро. Према његовим речима, Римокатоличка црква данас подупире и подржава демократију, а у прошлости није давала званичну подршку тоталитарним режимима фашизма, националсоцијализма и комунизма. Истина је та која је најзначајнија за демократију и управо су млади људи ти који данас треба да подупиру и подржавају развој демократије утемељене на истини. Он је упутио све учеснике Школе хришанске демократије на Социјално учење Католичке цркве у коме се детаљније образлажу односи цркве, државе и друштва. После излагања монсињора Андрије Копиловића уследила је нова дебата и учесници су искористили прилику да поставе бројна питања везана за међухришћанску сарадњу, дијалог и заједништво, значај енциклике РЕРУМ НОВАРУМ за развој радничких права, однос према породичним вредностима, секуларизацији европског континетна и њеног удаљавања од хришћанских вредности. На питања о породичном животу пастор Бела Халас (иначе отац петоро деце) давао је одговоре који произилазе из Библије, напомињући и да равноправност мушкараца и жена такође свој корен има у Библији. Монсињор Андрија Копиловић је надахнуто и одушевљено одговарао на питања посебно подвлачећи да је криза у коју је Европа запала опасна и да је „болест смртоносна“. Секуларизам и напуштање хришћанства од стране Европљана може да пружи могућност да неевропски народи приђу хришћанству. Он је нарочито истакао вредности неевропских цивилизација и култура попут кинеске, јапанске и латиноамеричке. Оно на шта је Монсињор Копиловић посебно обратио пажњу јесте улога младих у друштву и оптимизам, нада, искреност и вера коју они носе у себи. Други семинар Школа хришћанске демократије завршио се око 16 часова, а учесници су на крају попунили упитник којим се оцењује квалитет и садржај семинара. Дискусије започете на овом сусрету биће настављене на интернет форуму.
0 Comments
Leave a Reply. |
Details
AuthorWrite something about yourself. No need to be fancy, just an overview. Archives
January 2024
Categories |