Током 2010. године у организацији Фондације Конрад Аденауер, Хришћанског културног центра и Центра за европске студије из Брисела спроведено је истраживање „Религиозност у Србији и процес европских интеграција“ на репрезентативном узорку од 1.504 грађана. У самом упитнику између осталих питања која су се тицала религиозности постављено је и питање следећег садржаја: „Да ли бисте подржали покрет или организацију која би се залагала за остваривање хришћанских вредности у друштву и политици уједињене Европе?“ Одговор је био следећи: 48 % испитаника је одговорило „да“, 20% је одговорило „не“, док је са „не знам“ одговoрило 31%.
Дакле, број оних који би подржали хришћански политички или друштвени покрет већи je од оних који су против. Одговори који су били најчешћи, а који могу бити додатно објашњење за разлоге овако високе подршке концепту оваквих организација су били ти да је „Европа хришћанска“, да би такав покрет дао „допринос бољем међуверском и међунационалном разумевању“ и „ради ширења хришћанских вредности“. Најчешћи негативни одговори укључивали су констатације да „то доводи до инструментализације вере у политичке сврхе“ и слично. Резултати указују на две основне ствари. Прва је да одговори указују на потребу за постојањем хришћанске политичке снаге и још шире потребу за широком друштвеном мрежом која би афирмисала вредности хришћанства. Друго, проценат грађана који је одговорио са „не знам“ може нам рећи да велики број људи и нема основне информације о овој теми. Противници оваквих покрета и организација углавном су из секуларистичких разлога, или разлога припадности другој религији, били против. Подаци добијени у овом упитнику свакако су охрабрујући и отварају могућност за постојање хришћанске демократије у Србији. У својим идеолошким постулатима српске хришћанске демократе могу да се ослоне на домаћу политичку традицију умереног конзервативизма, хришћанске социјалне идеје представника руске религијске философије, и европску хришћанску демократију. Изградња хришћанско-демократског покрета у Србији захтева период дугог и преданог рада. Није довољно ни добро само регистровати политичку партију и дати јој хришћанско-демократски назив, а без икакве артикулације тих идеја и вредности у друштвеном и политичком ангажману. Потребна је читава социјална мрежа. То подразумева постојање већег броја различитих удружења грађана, невладиних организација, центара за истраживање, хришћанских радничких синдиката, асоцијација пословних људи и добротворних установa. Развој хришћанске демократије у Србији не зависи само од политичких партија, већ и од снажног цивилног сектора. Удружење грађана „Покрет хришћанских демократа Србије“
0 Comments
|
Details
AuthorWrite something about yourself. No need to be fancy, just an overview. Archives
January 2023
Categories |