Центар за хришћанско-демократске студије жели свим православним хришћанима срећан Празник над Празницима, уз радосни васкршњи поздрав:
Христос Васкрсе - Заиста Васкрсе! У Београду, о Васкрсу године Господње 2019. Центар за хришћанско-демократске студије
0 Comments
Хришћанској браћи и сестрама који празник Васкрсења Христовог празнују према западној пасхалији Центар за хришћанско-демократске студије жели срећан и благословљен Ускрс!
Центар за хришћанско-демократске студије Центар за студије православног хришћанства универзитета Фордам угостио је 28 научника и новинара између 20. и 22. марта на првом семинару петогодишње истраживачке иницијативе о односу православља и људских права. (линк: https://news.fordham.edu/living-the-mission/orthodox-christian-center-secures-luce-funds-promote-human-rights/) На састанку су се окупили међународни експерти на тему православног хришћанства из различитих научних дисциплина и области специјализације, који су дискутовали о најважнијим питањима која се тичу компликованог и често конфликтног односа православља према дискурсу о људским правима. По речима ко-директора Центра Џорџа Дeмакопулоса (George Demacopoulos), циљ пројекта је да се „поплави поље“ публикацијама у којима се анализирају многобројни делови слагалице односа православља према људским правима: историја и теологија људских права у православној традицији, као и бављење темом људских права међу православним заједницама источне Европе и Блиског Истока. Током наредних пет година, научници укључени у пројекат ће не само да објављују резултате истраживања у академским књигама и часописима, већ и да уз консултације са новинарима, шире закључке до којих су дошли кроз популарне медије, како би се промовисало балансираније разумевање православља и људских права. Тродневни семинар, одржан на кампусу Линколн Центра, омогућио је одржавање сесија које су нудиле широк преглед тренутног стања у овој научној дисциплини. Српску перспективу учесницима су представили преосвећени епископ источноамерички Српске православне цркве Иринеј (Добријевић) и професор Америчког универзитета у Риму др Давор Џалто. Преосвећени владика Иринеј је о свом учешћу на овом догађају рекао: „Као члан саветодавног одбора Центра за студије православног хришћанства при Универзитету Фордам, са задовољством сам учествовао у уводној сесији, где сам подцртао своје искуство, које укључује, између осталог, академску средину и дипломатију. Предавао сам на Лојола Универзитету у Чикагу (дипломске) и на Православном богословском факултету у Београду (као постдипломац). Такође сам држао позицију Извршног директора Канцеларије за спољне послове Српске православне цркве у САД (OEA) у Вашингтону и био сам саветник за међуцрквене и међународне послове Светог Архијерејског Синода СПЦ (2003-2006). Током деценије грађанских ратова у бившој Југославији, за време прекида дипломатских односа са САД, ОЕА је између 1999. и 2003. радила као замена за амбасаду. У традиционално православним нацијама, када политика не успева, Црква преузима вођство и Цркве и нације. Међутим, Црква мора да буде подједнако мудра да зна када да се повуче и преузме припадајућу улогу у друштву, како би дозволила политици да се настави. У том смислу, поменуо сам питање људских права у оквиру како теологије, тако и егзистенцијалног. Овде се у потпуности слажем са тезом Аристотела Папаниколауа из књиге Мистично као политичко (The Mystical as Political), где он пише да је за нас у православљу, питање људских права није per seбитно као такво, јер желимо да се посветимо теми људског достојанства. Овоме бих додао још две есенцијалне компоненте људског достојанства, интегритет и целотивост. У супротном, упадамо у замку редукогања људских права на појединости и узроке и игноришемо људску личност, створену по лику и подобију Божијем. По речима Александра Шмемана, постајемо 'специјалисти, који по дефиницији знају све више и више о све мањем и мањем'. Ја са своје стране ово успоређујем са лечењем и ис-цељењем личности. Потом сам говорио о једној својој великој бризи, а то је место истине у људским правима. Наиме, кроз моје институционално искуство у Вашингону (нарочито у think-thankзаједницама) и Београду (нарочито у НВО круговима), дошао сам до закључка да истина може постати роба, која се као таква може трампити. Овде сам наставио путем теологумена блаженопочившег Патријарха Павла, који је једном приметио, да за нас у православљу 'истина није само филозофски концепт: она је личност, будући да је Исус Христос Оваплоћена Истина.' Најзад, у приватним разговорима, као подстицај за размишљање, покренуо сам питање које сам стално помињао у свом репрезентативном раду: наиме, увоз, прецизније наметање западних модела демократије на источне и друге културе, као чист пример кршења људских права. У већини околности, ово нагиње ка томе да спетља и зароби, пре него заиста ослободи.“ Професор Америчког универзитета у Риму др Давор Џалто је рекао да му је веома драго што је дошло до реализације овог важног пројекта у којем и сам учествује. „Оно од чега полазим у свом приступу питању православља и људских права јесте потреба да се деконструишу одређени митолошки (тј. идеолошки) наративи који окружују читав дискурс људских права, како би се универзална људска права афирмисала и унапредила. Начин функционисања ’дискурса’ о људским правима је такав да често, под изговором пропагирања људских права, у реалности се та права урушавају. Имамо, наизглед, парадоксалну ситуацију да неке од влада држава које су најгласније када је реч о људским правима у свету, непрекидно та права крше како на домаћем тако и на међународном плану. Такође имамо ситуацију да се због идеологизовања приче о људским правима, људска права као таква одбацују и негирају у неким деловима света, и да се она, чак, супротстављају православљу, или се православно хришћанство представља као природан ’непријатељ’ људских права. Надам се да ћемо кроз пројекат успети да деконструишемо и делегитимишемо барем неке од ових раширених (пропагандних) представа, како би се отворио простор за комплексније сагледавање питања људских права из перспективе православне антропологије и политичке теологије“. Кристина Штекл (Kristina Stoeckl) са Универзитета у Инсбруку представила је учесницима недавне изјаве Руске православне цркве о људским правима, нарочито у вези са дебатама у Уједињеним нацијама у вези са породицом и традиционалним вредностима. Штекл је изјавила да је током претходне деценије Русија постала глобални лидер у изазивању западног поимања универзалних људских права и да је настојала да трансформише језик људских права како би промовисала своје виђење традиционалних вредности. Мајкл Хана (Michael Hanna) из Сенчри фондације (Century Foundation) водио је дискусију о хришћанима у арапском свету, где је њихов статус верске мањине довео до другачијег односа према људским правима у односу на земље са православном већином као што је Русија. За хришћане са Блиског Истока, преговарање о питањима људских права је питање опстанка, а не вредности, изјавио је он. Центар је такође угостио Семјуела Мојна (Samuel Moyn), водећег историчара људских права на универзитету Јејл. Он је понудио историјски преглед порекла дискурса о људским правима у 20. веку кроз радове римокатоличких персоналистичких филозофа попут Жака Маритена и њихове промоције теме људског достојанства. Дискусија је потом отишла у правцу разматрања веза које је Маритен имао са руским православним персоналистима, који су избегли у Париз након бољшевичке револуције, као и улоге либанског православног мислиоца Шарла Малика (Charles Habib Malik) у изради нацрта Универзалне декларације о људским правима 1948. године. |
Details
AuthorWrite something about yourself. No need to be fancy, just an overview. Archives
January 2024
Categories |