У суботу 28. маја 2011. године одржан је трећи и последњи у низу семинар „Школа хришћанске демократије“ у организацији Фондације Конрад Аденауер, Покрета хришћанских демократа Србије и Центра за интердисциплинарне религиолошке студије и политичку теологију. Теме су носиле назив Хришћанска демократија у Србији и Хришћанска демократија у Немачкој и имале су нагласак на политичкој пракси демохришћанских партија у поменутим земљама. Преподневни део програма отворили су представници две политичке партије десног центра у Србији г. Влајко Сенић из Уједињених региона Србије и г. Петар Петковић из Демократске странке Србије. Модераторка је била гђа Гордана Пилиповић, која је на почетку представила госте и подсетила на почетке хришћанске демократије у Србији деведесетих година, кој се огледала у пракси и програмима појединих политичких партија (наведен је пример Српског покрета обнове и Демохришћанске странке Србије). Потом је реч узео г. Влајко Сенић који је рекао да у Србији има више демократије него хришћанства. Исказавши своје симпатије за идеје, вредности и принципе хришћанске демократије, г. Сенић је ипак изразио и сумњу да ће ове идеје заживети дубље у Србији, пре свега због корупције политичке елите. Према његовим речима, пренебрегава се чињеница у српском друштву које је махом склоније левим идејама, да је у хришћанској демократији далеко више социјалне правде и солидарности од социјалистичких и комунистичких идеја које су биле популарније од демохришћанских. Сенић је подсетио и на чињеницу да су хришћанско-демократске вредности дубоко уткане у Европску унију, што се код нас врло често пренебрегава.
После излагања г. Влајка Сенића, г-ђа Гордана Пилиповић је дала реч г. Петру Петковићу, потпаролу Демократске странке Србије. Г. Петковић започео је своје излагање освртом на протекла два семинара Школе хришћанске демократије, рекавши да је за разумевање овог политичког покрета управо користан редослед којим се ишло у прва два сусрета: историјат идеје и покрета, виђење хришћанске демократије из угла три хришћанске конфесије и на крају политичка пракса демохришћанства. Према његовим речима, очеви оснивачи Европске уније Аденауер, Де Гаспери и Шуман, били су добри верници цркве којој су припадали, те је хришћанска демокраија најбољи пример на који начин треба посматрати однос Цркве и друштва у саверменом контексту, када се све чешће могу чути гласови да вери није место у јавном животу, а да делатност цркве треба да буде сведена само на порту. Г. Петковић се и критички изразио према савременим тенденицијама када је хришћанска демократија у питању, наводећи да се основни принципи и темељи ове идаје заборављају, да саме хришћанско-демократске странке у Европи свој назив користе тек традиције ради, као и то да су те партије под снажним утицајем доминантне идеологије неолиберализма. Хришћанско-демократске партије врло често имају „проблематичан“ однос према бројним значајним питањима за једну хришћански инспирисану политику (нпр. однос према војним интервеницијама, абортусу, истополним браковима итд). Г. Петковић је подсетио и на економско уређење социјално тржишне привреде која своје изворе има у католичкој социјалној доктрини. У Србији хришћанска демократија није доживела развој пре свега због различитих културних, историјских и религијских услова у којима се развијала. После излагања двојице политичара који припадају партијама из породице Европске народне партије, започета је врло занимљива и динамична дискусија. Уследила су питања која су се тицала не само питања хришћанске демократије већ и питања везаних за европске интергације Србије и питања Косова и Метохије. Једно од питања тицало се историјата хришћанске демократије у Србији, те је закључено да Србија нема традицију хришћанске демократије. Друга питања тицала су се помињања хришћанских вредности у Уставу Србије и односу према закону о абортусу. И г. Сенић и г. Петковић сложили су се да би у Уставу Србије требало имплементирати хришћанске вредности као и укључити референцу која се односи на помињање Бога. Међутим, с обзиром да је у Србији веома снажно атеистичко и комунистичко наслеђе то врло тешко оствариво. Када је реч о питањима везана за закон о абортусу, констатовано је да треба увек дати предност животу. После дискусије уследио је ручак и дружење које је протекло у веома срдачној атмосфери. Након тога, уследило је излагање Хенри Бонеа, директора Фондације Конрад Аденауер који представио Кристофа Дарлеја из Хришћанско демократске уније Немачке који је говорио на тему Хришћанске демократије у Немачкој. Своје предавање г. Дарлеј започео је констатацијом да се неће детаљно бавити теолошким, већ практичним и економским питањима. Према његовим речима, хришћанска демократија оставила је трага у Немачкој пре свега кроз њену децентрализовану и федералну државну структуру и социјално тржишну привреду јер су солидарност и супсидијарност основа немачке хришћанске демократије. На њен развој, поготово ако је реч о њеним темељима, кључну улогу имали су католичко социјално учење и евангелистичка социјална етика. Политика Уније пролазила је кроз различите фазе и садашња тендеција укључује повратак основним вредностима на којима је Унија и настала. Светска економска криза и задуживање поставили су пред немачке демохришћане нове изазове те је одлучено да се крене у правцу обнове принципа социјално тржишне привреде. ЦДУ је превише ишла у корак са трендовима либерализма и није се правила разлика између модерности и либералности. Према речима Дарлаја, брак и породица представљају фокус политике Хришћанско демократске уније као њихова заштита у времену када се догађа ерозија породичних вредности. Наведен је пример Закона о буци, где се донедавно и дечија бука у јавном простору сматрала недозвољеном. Немачке хришћанске демократе учествовале су у промени овог закона у корист деце. Одбрана породичних вредности доводи до бројних дискусија, понекад врло контроверзних, јер се дотиче питања истополних бракова и абортуса. Протестантска црква у Немачкој има нешто либералнији одговор на ова питања од Римокатоличке, те се разлике преносе и на саму ЦДУ. Ипак, сва ова питања решавају се дебатама и дискусијама у којима се сучељавају различита мишљења. После излагања уследила је дисусија. Једно од питања тицало се учествовања младих у политичком животу Немачке, при чему је г. Дарлеј навео да су млади веома значајан фактор окупљених око младе Уније, удружења у оквиру ЦДУ-a које окупља омладину. Поред њих структура ЦДУ- а је таква да поред омладине постоје удружења која окупљају представнике средњег слоја, послодавце и запослене, као и постојање немачко-турског форума. Учеснике Школе хришћанске демократије занимало је какав је однос и политика Хришћанско демократске уније Немачке према проблемима запослених. Г. Дарлеј је одговорио да је заштита запослених један од битних питања демохришћанске политике која се заснива на католичком социјалном учењу о достојанству човека. Појединце је занимало и на који начин је могуће решити проблеме са имиграцијом у Немачкој, те је г. Дарлеј указао на штетност лево либералне политике према имиграцији. Уследила су питања о односу према рату и војним интервенцијама у којим је учествовала и Немачка војска, први пут после Другог светског рата, а одговoрено је да је то било веома зачуђујуће за немачку јавност. На крају семинара полазницима Школе обратио се г. Хенри Боне, захваливши се организаторима и учесницима. Према његовим речима ово је прва, а како то обично и бива и најбоља генерација овог семинара, који ће имати и свој наставак у наредном периоду. Полазницима ће бити подељени и сертификати. Циљ Школе јесте да се и у Србији хришћанска демократија прошири нарочито међу млађом политички и друштвено активном полулацијом.
0 Comments
Leave a Reply. |
Details
AuthorWrite something about yourself. No need to be fancy, just an overview. Archives
January 2024
Categories |