Свим православним хришћанима, као и свим људима добре воље нека је срећан Празник Рођења Христовог уз најсрдачније жеље и свако добро од Богомладенца Христа у новом 2012 лету Господњем, уз традиционални хришћански поздрав
МИР БОЖИЈИ!ХРИСТОС СЕ РОДИ! Удружење грађана „Покрет хришћанских демократа Србије“
0 Comments
У суботу 28. маја 2011. године одржан је трећи и последњи у низу семинар „Школа хришћанске демократије“ у организацији Фондације Конрад Аденауер, Покрета хришћанских демократа Србије и Центра за интердисциплинарне религиолошке студије и политичку теологију. Теме су носиле назив Хришћанска демократија у Србији и Хришћанска демократија у Немачкој и имале су нагласак на политичкој пракси демохришћанских партија у поменутим земљама. Преподневни део програма отворили су представници две политичке партије десног центра у Србији г. Влајко Сенић из Уједињених региона Србије и г. Петар Петковић из Демократске странке Србије. Модераторка је била гђа Гордана Пилиповић, која је на почетку представила госте и подсетила на почетке хришћанске демократије у Србији деведесетих година, кој се огледала у пракси и програмима појединих политичких партија (наведен је пример Српског покрета обнове и Демохришћанске странке Србије). Потом је реч узео г. Влајко Сенић који је рекао да у Србији има више демократије него хришћанства. Исказавши своје симпатије за идеје, вредности и принципе хришћанске демократије, г. Сенић је ипак изразио и сумњу да ће ове идеје заживети дубље у Србији, пре свега због корупције политичке елите. Према његовим речима, пренебрегава се чињеница у српском друштву које је махом склоније левим идејама, да је у хришћанској демократији далеко више социјалне правде и солидарности од социјалистичких и комунистичких идеја које су биле популарније од демохришћанских. Сенић је подсетио и на чињеницу да су хришћанско-демократске вредности дубоко уткане у Европску унију, што се код нас врло често пренебрегава.
После излагања г. Влајка Сенића, г-ђа Гордана Пилиповић је дала реч г. Петру Петковићу, потпаролу Демократске странке Србије. Г. Петковић започео је своје излагање освртом на протекла два семинара Школе хришћанске демократије, рекавши да је за разумевање овог политичког покрета управо користан редослед којим се ишло у прва два сусрета: историјат идеје и покрета, виђење хришћанске демократије из угла три хришћанске конфесије и на крају политичка пракса демохришћанства. Према његовим речима, очеви оснивачи Европске уније Аденауер, Де Гаспери и Шуман, били су добри верници цркве којој су припадали, те је хришћанска демокраија најбољи пример на који начин треба посматрати однос Цркве и друштва у саверменом контексту, када се све чешће могу чути гласови да вери није место у јавном животу, а да делатност цркве треба да буде сведена само на порту. Г. Петковић се и критички изразио према савременим тенденицијама када је хришћанска демократија у питању, наводећи да се основни принципи и темељи ове идаје заборављају, да саме хришћанско-демократске странке у Европи свој назив користе тек традиције ради, као и то да су те партије под снажним утицајем доминантне идеологије неолиберализма. Хришћанско-демократске партије врло често имају „проблематичан“ однос према бројним значајним питањима за једну хришћански инспирисану политику (нпр. однос према војним интервеницијама, абортусу, истополним браковима итд). Г. Петковић је подсетио и на економско уређење социјално тржишне привреде која своје изворе има у католичкој социјалној доктрини. У Србији хришћанска демократија није доживела развој пре свега због различитих културних, историјских и религијских услова у којима се развијала. После излагања двојице политичара који припадају партијама из породице Европске народне партије, започета је врло занимљива и динамична дискусија. Уследила су питања која су се тицала не само питања хришћанске демократије већ и питања везаних за европске интергације Србије и питања Косова и Метохије. Једно од питања тицало се историјата хришћанске демократије у Србији, те је закључено да Србија нема традицију хришћанске демократије. Друга питања тицала су се помињања хришћанских вредности у Уставу Србије и односу према закону о абортусу. И г. Сенић и г. Петковић сложили су се да би у Уставу Србије требало имплементирати хришћанске вредности као и укључити референцу која се односи на помињање Бога. Међутим, с обзиром да је у Србији веома снажно атеистичко и комунистичко наслеђе то врло тешко оствариво. Када је реч о питањима везана за закон о абортусу, констатовано је да треба увек дати предност животу. После дискусије уследио је ручак и дружење које је протекло у веома срдачној атмосфери. Након тога, уследило је излагање Хенри Бонеа, директора Фондације Конрад Аденауер који представио Кристофа Дарлеја из Хришћанско демократске уније Немачке који је говорио на тему Хришћанске демократије у Немачкој. Своје предавање г. Дарлеј започео је констатацијом да се неће детаљно бавити теолошким, већ практичним и економским питањима. Према његовим речима, хришћанска демократија оставила је трага у Немачкој пре свега кроз њену децентрализовану и федералну државну структуру и социјално тржишну привреду јер су солидарност и супсидијарност основа немачке хришћанске демократије. На њен развој, поготово ако је реч о њеним темељима, кључну улогу имали су католичко социјално учење и евангелистичка социјална етика. Политика Уније пролазила је кроз различите фазе и садашња тендеција укључује повратак основним вредностима на којима је Унија и настала. Светска економска криза и задуживање поставили су пред немачке демохришћане нове изазове те је одлучено да се крене у правцу обнове принципа социјално тржишне привреде. ЦДУ је превише ишла у корак са трендовима либерализма и није се правила разлика између модерности и либералности. Према речима Дарлаја, брак и породица представљају фокус политике Хришћанско демократске уније као њихова заштита у времену када се догађа ерозија породичних вредности. Наведен је пример Закона о буци, где се донедавно и дечија бука у јавном простору сматрала недозвољеном. Немачке хришћанске демократе учествовале су у промени овог закона у корист деце. Одбрана породичних вредности доводи до бројних дискусија, понекад врло контроверзних, јер се дотиче питања истополних бракова и абортуса. Протестантска црква у Немачкој има нешто либералнији одговор на ова питања од Римокатоличке, те се разлике преносе и на саму ЦДУ. Ипак, сва ова питања решавају се дебатама и дискусијама у којима се сучељавају различита мишљења. После излагања уследила је дисусија. Једно од питања тицало се учествовања младих у политичком животу Немачке, при чему је г. Дарлеј навео да су млади веома значајан фактор окупљених око младе Уније, удружења у оквиру ЦДУ-a које окупља омладину. Поред њих структура ЦДУ- а је таква да поред омладине постоје удружења која окупљају представнике средњег слоја, послодавце и запослене, као и постојање немачко-турског форума. Учеснике Школе хришћанске демократије занимало је какав је однос и политика Хришћанско демократске уније Немачке према проблемима запослених. Г. Дарлеј је одговорио да је заштита запослених један од битних питања демохришћанске политике која се заснива на католичком социјалном учењу о достојанству човека. Појединце је занимало и на који начин је могуће решити проблеме са имиграцијом у Немачкој, те је г. Дарлеј указао на штетност лево либералне политике према имиграцији. Уследила су питања о односу према рату и војним интервенцијама у којим је учествовала и Немачка војска, први пут после Другог светског рата, а одговoрено је да је то било веома зачуђујуће за немачку јавност. На крају семинара полазницима Школе обратио се г. Хенри Боне, захваливши се организаторима и учесницима. Према његовим речима ово је прва, а како то обично и бива и најбоља генерација овог семинара, који ће имати и свој наставак у наредном периоду. Полазницима ће бити подељени и сертификати. Циљ Школе јесте да се и у Србији хришћанска демократија прошири нарочито међу млађом политички и друштвено активном полулацијом. У уторак 24 маја по новом односно 11. маја по старом календару Удружење грађана "Покрет хришћанских демократа Србије" обележио је скромно своју крсну славу СВЕТУ БРАЋУ КИРИЛА И МЕТОДИЈА. У Манастиру Светог Архангела Гаврила у Земуну део чланства Покрета присуствовао је Светој Литургији, после које је и пресечен славски колач.
Свети равноапостолни Кирило и Методије молите Бога за нас грешне! Тропар, глас 4. Као Апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, богомудри Кирило и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у Православљу и једномислију, да подари свету мир, и душама нашим велику милост. Након прве сесије Школе хришћанске демократије, у суботу 07.05. 2011. године одржан је и други семинар посвећен тематици Хришћанске демократија из угла хришћанских цркав, у просторијама библиотеке Фондације Конрад Аденауер.
Циљ овог сусрета био је да осветли појам хришћанске демократије из теолошке и црквене перспективе три хришћанске конфесије: православне, римокатоличке и протестантске. Г-ђа Јелена Јабланов Максимовић (Фондација Конрад Аденауер) отворила је у 10 часова семинар и заједно са модератором и представником Покрета хришћанских демократа Србије г. Николом Кнежевић (он је укратко поновио циљеве и мотиве Школе хришћанске демократије) представила првог предавача, протојереја ставрофора проф. др Радована Биговића који је одржао предавање на тему Хришћанска демократија из угла Православне цркве. Предавање овог врсног професора Православног богословског факултета у Београду почело је причом о односу хришћанства и демократије. Указано је на разлике које постоје између ова два феномена. Веома је значајно то што је о. Радован Биговић истакао антиномију цркве и демократије као и критику хришћанске демократије када је практична политика у питању (наводећи пример гласања хришћанских демократа у парламенту о закону о абортусу). Говорећи о односу цркве, државе и друштва, рекао је да у православној традицији постоји идеал „симфоније цркве и државе“. Поред разлога против хришћанске демократије као такве, изнети су и разлози који говоре у прилог хришћанске демократије. У првом реду ту спада право хришћанских верника да на основу свог погледа на свет и својих уверења могу да профилишу и искажу своја политичка опредељења, али и упечатљив појам „теодемократије“ о коме је још осамдесетих година прошлог века говорио садашњи Митрополит црногорско приморски Амфилохије Радовић. Осим ових аргумената поменут је и значај руских религиозних филозофа и мислилаца. После веома информативног, садржајног и критичког излагања г. Биговића, уследила је динамична дискусија у којој су учешће узели омладински активисти невладиних организација и политичких партија. Отворено је мноштво питања али су дати и бројни одговори. Прво питање тицало се проблема секуларизације цркве, а друго места агностика у друштву и односу цркве према таквом погледу на свет. Г. Биговић сматра да не треба раздвајати божанско и човечанско, те да је излаз у богочовечанском реализму. Одговор на друго питање био је да агностички поглед на свет, иако није у складу са православним хришћанским виђењем, ипак некада може бити користан као облик критике, те да га понекад треба уважити. Дискусија се све више равијала и питања која су се низала тицала су се односа цркве према раду и односа према богатству и сиромаштву, према проблемима национализма у цркви, глобализацији и политици, паралели између хришћанског и либералног погледа на свет, да би се на крају поставило и питање о начинима заштите права нерођеног детета. Време није дозвољавало да се на бројна и дубоко сложена питања одговори дуже, те је само у кратким цртама дат одговор на ова питања. Црква се моли и за „изобиље плодова земаљских“, те се не може закључити да је богатство супротно православљу. И богатство и сиромаштво могу се користити на добар и лош начин. Када је реч о глобализацији, речено је да Српска православна црква нема јавно изложен став о овом феномену. Последњи одговор тицао са односа према абортусу, у коме је подвучено да забране нису и не могу бити решење овог проблема већ сведочење да живот настаје од тренутка зачећа. После предавања и дискусије о. Радована Биговића уследило је дружење и ручак. У неформалној и пријатељској атмосфери млади учесници Школе хришћанске демократије размењивали су мишљења о актуелним проблемима везаним за религију и политику. Након ручка уследило је предавање Хришћанска демократија из угла Протестантске цркве пастора Реформатске хришћанске цркве Беле Халаса из Панчева. Он је своје излагање започео констатацијом да је за хришћане најбоља „христократија“, владавина Христа. Затим је уследио део који се односио на основне информације о протестантизму, Реформатској цркви, као и односу према демократији. Напоменуто је да хришћани треба да учествују у политичком животу и да не могу бити пасивни када је ова проблематика у питању. Руководећи се еванђеоским речима и поруком о љубави према Богу и љубави према ближњима, хришћани треба да изграђују односе у друштву и држави, узимајући у обзир не само права него и обавезе и дужности које из њих произилазе. После излагања пастора Беле Халаса уследило је предавање Монсињора Андрије Копиловића Хришћанска демократија из угла Римокатоличке цркве. Предавање је почело причом о односу човека према слободи и истицањем чињенице да је човек створен слободан. Прави пример демократије која произилази из хришћанске традицији, за монсињора Андрију Копиловића, јесу мале монашке заједнице у које човек ступа добровољно и слободно и у којима брине за опште добро. Према његовим речима, Римокатоличка црква данас подупире и подржава демократију, а у прошлости није давала званичну подршку тоталитарним режимима фашизма, националсоцијализма и комунизма. Истина је та која је најзначајнија за демократију и управо су млади људи ти који данас треба да подупиру и подржавају развој демократије утемељене на истини. Он је упутио све учеснике Школе хришанске демократије на Социјално учење Католичке цркве у коме се детаљније образлажу односи цркве, државе и друштва. После излагања монсињора Андрије Копиловића уследила је нова дебата и учесници су искористили прилику да поставе бројна питања везана за међухришћанску сарадњу, дијалог и заједништво, значај енциклике РЕРУМ НОВАРУМ за развој радничких права, однос према породичним вредностима, секуларизацији европског континетна и њеног удаљавања од хришћанских вредности. На питања о породичном животу пастор Бела Халас (иначе отац петоро деце) давао је одговоре који произилазе из Библије, напомињући и да равноправност мушкараца и жена такође свој корен има у Библији. Монсињор Андрија Копиловић је надахнуто и одушевљено одговарао на питања посебно подвлачећи да је криза у коју је Европа запала опасна и да је „болест смртоносна“. Секуларизам и напуштање хришћанства од стране Европљана може да пружи могућност да неевропски народи приђу хришћанству. Он је нарочито истакао вредности неевропских цивилизација и култура попут кинеске, јапанске и латиноамеричке. Оно на шта је Монсињор Копиловић посебно обратио пажњу јесте улога младих у друштву и оптимизам, нада, искреност и вера коју они носе у себи. Други семинар Школа хришћанске демократије завршио се око 16 часова, а учесници су на крају попунили упитник којим се оцењује квалитет и садржај семинара. Дискусије започете на овом сусрету биће настављене на интернет форуму. Покрет хришћанских демократа Србије жели свим хришћанским верницима, својим члановима, сарадницима и пријатељима, као и свим људима добре воље - срећан Празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа уз искрене жеље да највећи и најрадоснији хришћански Празник - Празник над Празницима проведу у миру, љубави и слози.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! У суботу, 26. марта, одржан је први семинар у оквиру пројекта Школа хришћанске демократије који организују КАC у сарадњи са Покретом хришћанских демократа Србије и Центром за интердисциплинарне религиолошке студије и политичку теологију. Учесници су кандидати конкурса који су организатори расписали почетком марта и који је изазвао велико интересовање не само међу учесницима у Србији, већ и у околним земљама. Први семинар је замишљен као увод у идеју хришћанске демократије и могућност постојала исте у (југо)источној Европи. Семинар је отворио г. Хенри Боне, директор Фондације Конрад Аденауер који је истакао значај оваквих курсева у земљама у којима хришћанско-демократска идеја није чест појам и изнео став да су овакви семинари с времена на време потребни и самим члановима Хришћанско-демократске уније Немачке да би их подсетили на основне вредности хришћанске демократије. Г. Владимир Марјановић, представник Покрета хришћанских демократа Србије (ПХДС) упознао је учеснике са радом ПХДС-a и истакао да је пружање информација о хришћанској демократији један од основних циљева ове школе. Преподневно предавање на тему Хришћанска демократија као облик политичког конзервативизма“ одржао је др Миша Ђурковић из Центра за конзервативне студије. Говорио је о историјату те идеје и месту које она има у конзервативној традицији. Излагање је започео друштвено-историјским околностима које су довеле до рађања хришћанске демократије. Нарочито је био занимљив аналитички и критички осврт на улогу коју је Римокатоличка црква имала у европском друштву у периоду пре и после Француске револуције, почевши од одбијања модерних тенденција и демократског облика државног устројства, па све до прихватања „модерног света“. Управо у таквим условима настаје и хришћанска демократија, чији је историјски развој др Миша Ђурковић приказао од њених претеча Ламнеа и Монталамбера, преко папских ениклика, па све до модерних демохришћанских утемељивача Европске уније Алћида де Гасперија, Роберта Шумана и Конрада Аденауера. Oвај дискурс као тема дискусије веома је битан у претежно православној земљи где улога Цркве није схваћена на прави начин нити у друштву али ни од стране свих „удова“ (чланова) исте. Томе претходи свакако период вишедеценијског потискивања Цркве на ивицу друштва, а последица тога су, како тврде неки теоретичари, честа питања од стране образованих људи зашто је Црква уопше заинтересована за присуство у институцијама од важности као што су школе, болнице, војска. После сликовитог предавања, са одговарајућом презентацијом (која се може преузети прекоhttp://www.pokret-hriscanskih-demokrata.org/article/materijali-sa-prve-sesije-skole-hriscanske-demokratije-2011) уследила је динамична дискусија о могућностима конзерватвних идеја у Србији, месту деснице на политичкој сцени, као питањима и решењима које она нуди. Модераторка прве сесије била је гђа Гордана Пилиповић која је указала на могућност радикализације десних идеја у Србији и тиме увела једну нову тему за дискусију. Учесници су наставили са питањима која су се најчешће тицала информација о широкој лепези различитих конзервативних и десних идеологија, након чега су сви заједно учествовали у изналажењу одговора. Поподневно предаванје на тему „Развој демохришћанских вредности у (Југо)Источној Европи: могућности и изазови“ одржао је г. Лео ван Дисбург – главни представник Европског хришћанског политичког покрета, европске мреже хришћанско-демократских партија, невладиних организација и појединаца. Своје излагање г. Дисбург започео је упознавањем учесника са радом овог политичког покрета говорећи да је његова визија да шири хришћанско-демократске идеје и принципе широм Европе, промовише хришћанско-социјална решења за савремене проблеме на различитим политичким нивоима у Европи, да афирмише мир и правду у друштву и свест о одрживом развоју у Европи и широм света. Потом је приказао активности покрета од његовог настанка 2005. године па све до данас, укључујући бројне конгресе и конференције одржане широм Европе. Г. Дисбург поставио је питање свим учесницима семинара: „Који су најважнији хришћанско-демократски принципи по њиховом мишљењу”? Млади и образовани активисти различитих политичких партија и невладиних организација, различитих образовних профила, показали су висок ниво познавања основа хришћанске демократије. Предавање је настављено у смеру упоредног приказивање разлика у односу владе, државе и цивилног друштва у систему данашње Русије и онако како тај однос види хришћанска демократија кроз тзв.сферни сувернитет, што је изазвало додатну заинтересованост и питања учесника о месту и значају цивилног друштва у развоју демократије. (http://www.pokret-hriscanskih-demokra-ta.org/sites/default/files/leo_van...) Г. Лео ван Дисбург, посебну пажњу посветио је могућностима и изазовима хришћанске демократије у земљама Источне и Југоисточне Европе, говорећи о бројним примерима развитка хришшћанско-демократских политичких партија у Румунији, Грузији, Украјини, Молдавији, Белорусији и другим бившим социјалистичким земљама. Као неко ко има веома велико искуство у раду са партијама, невладиним организацијама и појединицима овог усмерења, г. ван Дисбург указао на могућности и изазове за равитак хришћанске демократије у Србији. Учесници су истакли социјално тржишну привреду као једну од битних могућности и шансу за развој не само демохришћанске идеје него и српског друштва. На крају су постављена питања која се тичу биоетике, на која је г. Дисбург одговорио речима „да као хришћанин није неко ко је против (абортуса, еутаназије...) већ за заштиту живота, породичних вредности и права нерођеног детета“. Све релевантне теме повезане са идејама и вредностима хришћанске демократије учесници ће бити у могућности да опсуде и продискутују са колегама на форуму, који је отворен на сајту Хришћанских демократа Србије. Приступ форуму биће омогућен свима који су аплицирали за учешће у Школи хришћанске демократије. Обзиром да је владало велико интересовање за ову школу, па се пријавио три пута већи број учесника од оног који је предвиђен за семинар, сматрамо да је интересовање за ову тему веће него што је ико могао и да претпостави. То се, на жалост, не може рећи и за неке од политичких странка које се сврставају у групу европских конзервативних странака. Органозатори су задовољни квалитетом учесника и очекују да се дискусија настави и на форуму који прати семинаре који ће бити даље оранизовани. Следећи сусрет је заказан за 7. мај у просторијама Фондације Конрад Аденауер када ће тема бити Хришћанско-демократска идеја из угла хришћанства. http://www.kas.de/serbien/sr/events/46205/ 10/11/2013 Најава промоције Зборника "Хришћанство и демократија" на Радију Слово Љубве (10.03.2011.)Read NowГости данашње емисије били су мр Никола Кнежевић и Владимир Марјановић, уредници зборника „Хришћанство и демократија – између антагонизма и могућности“.
http://slovoljubve.com/emisije/pod-znakom-pitanja-10-mart-2011 10/11/2013 Промоција Зборника "Хришћанство и демократија: између антагонизма и могућности", Дом Омладине, 10.03.2011 18h (05.03.2011.)Read NowПромоција Зборника "Хришћанство и демократија: између антагонизма и могућности",
Дом Омладине, 10.03.2011 18h 10.03.2010. године Дому Омладине, са почетком од 18х биће представљен Зборник радова под називом "Хришћанство и демократија: између антагонизма и могућности". Зборник је произишао као резултат истоименог семинара на којем су учествовали млади научници, заинтересовани пре свега за питања хришћанске демократије као и свих дискурса у којима је она битан чинилац. Семинар се састојао од низа сусрета који су одржани у периоду од марта до јуна 2010. године у библиотеци Фондације Конрад Аденауер. Иницијатори овог семинара су Центар за отворени дијалог – центар за интердисциплинарна религиолошка истраживања, које представљају Никола Кнежевић и Владимир Марјановић и Хришћански културни центар са својом представницом Татјаном Радић. Уредник Зборника је Јелена Јабланов Максимовић. Редакција: Татјана Радић, Владимир Марјановић и Никола Кнежевић. Рецензенти су проф. др Радован Биговић и проф. др Андрија Копиловић. Циљ пројекта био је иницирање разговора о проблемима хришћанске демократије у Србији, пружање информација о политичком концепту хришћанске демократије какав већ постоји у многим земљама, и афирмација хришћанско-демократских и хришћанско-социјалних вредности у друштву. На дискусијама тематизовало се више проблема, измедју осталог и однос људских права и слобода и њихова веза са хришћанством, однос традиционалних хришћанских Цркава и демократског система, Цркава и политичких пратија, као и ангажованости верника у политичком животу Србије. Наша жеља је била да се о хришћанској демократији говори у кругу људи који су истински заинтересовани за ову тему (овом приликом захваљујемо се свима који су на било који начин учествовали у пројекту), да се иста објасни и демистификује и да се представи као појава која је опшсте присутна. Зборник радова ће представити проф. др Радован Биговић, доц. др Давор Џалто, мр Јелена Јабланов Максимовић и мр Никола Кнежевић. Сви су добродошли. Фондација „Конрад Аденауер“ расписује конкурс за едукативни програм „Школа хришћанске демократије“ у сарадњи са „Покретом хришћанских демократа Србије“ и „Центром за интердисциплинарне религиолошке студије и политичку теологију“.
Конкурс је отворен до 15. марта 2011.године. „Школа хришћанске демократије“ је едукативног карактера намењена омладинским активистима политичких партија и активистима невладиних организација. Учесници ће присуствовати семинарима (предавањима) који ће бити организовани у форми округлих столова, а тематски ће бити подељени на три етапе. Прва етапа тицаће се историјског развоја хришћанске демократије, друга етапа теолошког корена и поставке хришћанске демократије и трећа етапа политичких импликација. Предвиђено је да овај програм стартује крајем марта месеца 2011. године, а подразумева спровођење тренинг семинара у месецима март, април и мај 2011. године. Учесници ће поред учешћа на тренинг семинарима (којих ће бити најмање три) бити активни у дебатама на дискусионом форуму на порталу www.pokret-hriscanskih-demokrata.org. По завршетку програма предвиђено је да учесници добију сертификат Фондације „Конрад Аденауер“. Циљ овог пројекта је да се учесницима пруже информације о основним принципима и пракси европске хришћанске демократије – политичке идеологије, која је имала једну од пресудних улога у креирању Европске уније, а сходно томе теме ће бити следеће: Историјски развој хришћанске демократије, Теолошка перспектива хришћанске демократије, Хришћанска демократија у пракси, Хришћанско- демократске странке у Србији? и Хришћанска демократија данас – пример Немачке. Извор: http://www.kas.de/serbien/sr/events/45326/ Основни циљ овог предавања јесте упознавање са основама конзервативне идеологије, као и могућностима њеног постојања у Србији.
Говоре: Милан Ситарски, историчар (Београдска отворена школа) и Владимир Марјановић, социолог (Покрет хришћанских демократа Србије) Модератор: Сергеј Беук Потреба за савремним, модерним и проевропским конзервативним политичким снагама постоји у нашој земљи. Међутим, конзервативизам се најчешће одређује као нешто негативно, заостало и превазиђено у времну у коме живимо. У том контексту, ова трибина треба да прикаже конзервативизам, као једну политичку идеју потпуно легитмну. Милан Ситарски (Београдска отворена школа) говориће о појму конзервативизма, основним идејама, принципима, историјату и правцима ове идеологије. Владимир Марјановић говориће о могућностима модерног конзервативизма у Србији, потреби за проевропском и умерено конзервативном политичком снагом у Србији. |
Details
AuthorWrite something about yourself. No need to be fancy, just an overview. Archives
January 2024
Categories |