У свакодневном говору се под конзерватизмом (или конзервативизмом) подразумева опште људски став очувања (традиционализам) који понекад доводи до крутог заступања нечег превазиђеног (рекационарна мисао). Од тог нивоа до конзервативизма, као посебног правца духовне и политичке историје између → либерализмаи → социјализма, не овди јасан пут. Духовни развој конзерватизма сеже од критике просветитељства и рационализма, преко социјал-конзерватизма (Г. Шмолер и Савез за социјалну политику, 1872), „конзервативне револуције“ и критике Франкфуртске школе, до данашње критике културе и друштва. Политичка линија започиње бављењем Француском револуцијом, води преко оснивања првих конзервативних партија ( 1832. у Енглеској), социјалног законодавства Бизмарка (1883. и даље) и национал-конзерватизма у Вајмарској републици, до хришћанско-демократски конзервативних партија Савезне Републике Немачке (ЦДУ тј. Хришћанско-демократска унија и ЦСУ као Хришћанско-социјална унија). У свим фазама свог духовног и политичког развоја конзерватизам је, сходно времену, постављао своје властите, изједначавајуће и континуарне акценте. Насупрот наглашавању једнакости истицао је слободу, одговорност и ауторитет; наспрам рационализма – разум, који је везан за одређена правила; еволуцију и традицију наспрам револуције; вредности, етику и морал наспрам равнодушности и произвољности; нацију наспрам анархије и хаоса; поверење у будућност и искуство наспрам → конструктивизама и → интервенционизма. Конзерватизам свих нијанси је, међутим, пре свега повезан са реалистичним схватањем човека, и тако отпоран на екстремистичке антрополошке утопије које полазе од прецењивања човека и његових могућности. Модеран конзерватизам, као позиција средине, не може се стога замислити без једне хришћанске или хуманистичке антропологије (учење о човеку; →Тилике), као основне критичне историјске свести, личне етике обавезе и одговорности, породичне и заједничке мисли, љубави према природи и одговорности према животној средини, државног етоса оријентисаног према општем добру и „уставног патриотизма“ (Д. Штернбергер). Из свега овога произилази духовни захтев модерног конзерватизма и његова орјентисаност ка будућности, у времену индивидуалистичког хедонизма (живот орјентисан према стицању личног задовољства), материјалистичке орјентисаности ка потрошњи и масмедијалне произвољности у штампи, на радију, телевизији и филму. Данас се у свим сферама може се приметити скоро већ застрашујући недостатак орјентације, у којем и цркве, школе и →партије тешко могу да понуде неки смисао јер су и саме у потрази за орјентацијом и образовањем, и немају одговоре на горућа питања времена. Последица је губитак ауторитета, све до политичке, партијске и државне инертности. Политички захтев произилази, с једне стране, из све прогресивније орјентисаности конзерватизма: приципи одговорности, као што су збрињавање (на пример у здравству), одрживост ( у екологији), правда (код социјалних реформи и у утврђивању тарифа) и супсидијарност (на пример у расподели федералних надлежности од општина, преко покрајина и држава, до Европске уније), повезују моћи очувања и обликовања конзерватизма. С друге стране, актуелна, глобалност политичких и економских повазаности захтевапоуздано орјентисање у комплексности животних услова путем размишљања кроз међузависности (узајамне зависности; →Ојкен) и осигурање „→ конкуренције, као поступка откривања“, без „уображавања знања“ (Ф.А.фон → Хајек), као покретача друштвеног и економског развоја у глобалном нивоу. Ово обнављање демократије и → социјалне тржишне привреде у духу конзерватизма јесте, међутим, услед великих изазова будућности, неизбежно. Литература: OTTMANN, H.(1995), Konservativismus(Конзервативизам), у: Staatslexikon (Државни лексикон), том III, 636 – 640 ( уз даљу литературу); KALTEN-BRUNNNER, G-K. (1974), Die Herausfoderung der Konservativen. Absage an Illusionen ( Изазови конзервативаца. Одбацивање илузија), ( уз даљу литературу); SCHRENCK-NOTZING, C. v. (изд.) (1996), Lexikon des Konservatismus ( Лексикон конзерватизма), ( уз даљу литературу). Клаус Вајгелт Извор: Лексикон социјално-тржишне привреде,Економска политика од А до Ш, Фондација Конрад Аденауер, 2005. 271-280 стр.
0 Comments
|
Details
AuthorWrite something about yourself. No need to be fancy, just an overview. Archives
February 2022
Categories |